1Сунце и мјесец стадоше у стану свом, идоше према свјетлости твоје стријеле, према сијевању сјајнога копља твојега.
2Срдито си ишао по земљи, гњевно си газио народе.
3Изашао си на спасење народу својему, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.
4Његовијем копљима пробио си главу селима његовијем кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождријети сиромаха у потаји.
5Ишао си по мору на коњма својим, по гомили многе воде.
6Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздркташе на глас, у кости ми уђе трухлеж, и устресох се на мјесту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.
7Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.
8Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења својега.
9Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику пјевачком уз жице моје.
10
11
12Ријеч Господња која дође Софонији сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијина, за времена Јосије сина Амонова, цара Јудина.
13Све ћу узети са земље, говори Господ;
14Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истријебићу људе са земље, говори Господ.
15Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике Јерусалимске, и истријебићу из мјеста овога остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима,