1И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 2И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 3Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 4Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 5Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију. 6Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека. 7Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. 8И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи: 9А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас, 10И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским. 11Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека: 13Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље. 14Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима, 15И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело. 16Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи. 17И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи. 18А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега. 22А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу. 23А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега. 24А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга! 28И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година. 29А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.