1Послије јавише Јосифу: ено, отац ти је болестан. А он поведе са собом два сина своја, Манасију и Јефрема. 2И јавише Јакову и рекоше: ево син твој Јосиф иде к теби. А Израиљ се окријепи, те сједе на постељи својој. 3И рече Јаков Јосифу: Бог свемогући јави се мени у Лузу у земљи Хананској, и благослови ме; 4И рече ми: учинићу те да нарастеш и намножиш се; и учинићу од тебе мноштво народа, и даћу земљу ову сјемену твојему након тебе да је њихова довијека. 5Сада дакле два сина твоја, што ти се родише у земљи Мисирској прије него дођох к теби у Мисир, моји су, Јефрем и Манасија као Рувим и Симеун нека буду моји. 6А дјеца коју родиш послије њих, нека буду твоја и нека се по имену браће своје зову у нашљедству својем. 7Јер кад се вратих из Падана, умрије ми Рахиља у земљи Хананској на путу, кад бјеше још мало до Ефрате; и погребох је на путу у Ефрату, а то је Витлејем. 8А видјев Израиљ синове Јосифове, рече: ко су ови? 9А Јосиф рече оцу својему: моји синови, које ми Бог даде овдје. А он рече: доведи их к мени, да их благословим. 10А очи бјеху Израиљу отежале од старости, те не могаше добро видјети. А кад му их приведе, цијелива их и загрли. 11И рече Израиљ Јосифу: нијесам мислио да ћу видјети лице твоје; а гле, Бог ми даде да видим и пород твој. 12А Јосиф одмаче их од кољена његовијех и поклони се лицем до земље. 13Па их узе Јосиф обојицу, Јефрема себи с десне стране а Израиљу с лијеве, Манасију пак себи с лијеве стране а Израиљу с десне; и тако их примаче к њему. 14А Израиљ пружив десну руку своју метну је на главу Јефрему млађему, а лијеву на главу Манасији, тако намјестив руке навлаш, ако и јест Манасија био првенац. 15И благослови Јосифа говорећи: Бог, којему су свагда угађали оци моји Аврам и Исак, Бог, који ме је хранио од како сам постао до данашњега дана, 16Анђео, који ме је избављао од свакога зла, да благослови дјецу ову, и да се по мојему имену и по имену отаца мојих Аврама и Исака прозову, и да се као рибе намноже на земљи! 17А Јосиф кад видје гдје отац метну десну руку своју на главу Јефрему, не би му мило, па ухвати за руку оца својега да је премјести с главе Јефремове на главу Манасијину. 18И рече Јосиф оцу својему: не тако, оче; ово је првенац, метни десницу њему на главу. 19Али отац његов не хтје, него рече: знам, сине, знам; и од њега ће постати народ, и он ће бити велик; али ће млађи брат његов бити већи од њега, и сјеме ће његово бити велико мноштво народа. 20И благослови их у онај дан и рече: тобом ће Израиљ благосиљати говорећи: Бог да те учини као Јефрема и као Манасију. Тако постави Јефрема пред Манасију. 21Послије рече Израиљ Јосифу: ево ја ћу скоро умријети; али ће Бог бити с вама и одвешће вас опет у земљу отаца ваших. 22И ја ти дајем један дио више него браћи твојој, који узех из руку Аморејских мачем својим и луком својим.