1А Јаков подигав очи своје погледа, а то Исав иде, и четири стотине људи с њим. И раздијели дјецу уз Лију и уз Рахиљу и уз двије робиње. 2И намјести напријед робиње и њихову дјецу, па Лију и њезину дјецу за њима, а најпослије Рахиљу и Јосифа. 3А сам прође напријед, и поклони се до земље седам пута докле дође до брата својега. 4А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше, 5И Исав подигав очи угледа жене и дјецу, па рече: ко су ти оно? А Јаков рече: дјеца, коју Бог милостиво дарова слузи твојему. 6И приступише робиње с дјецом својом, и поклонише се. 7Потом приступи и Лија и дјеца њезина, и поклонише се; а најпослије приступи Јосиф и Рахиља, и поклонише се. 8А Исав рече: шта ће ти читава војска она коју сретох? А он рече: да нађем милост пред господаром својим. 9А Исав рече: има, брате, у мене доста; нека теби што је твоје. 10А Јаков рече: не; ако сам сада нашао милост пред тобом, прими дар из моје руке, јер видјех лице твоје као да видјех лице Божје, тако си ме лијепо дочекао. 11Прими дар мој, који ти је доведен; јер ме је обилато обдарио Бог, и имам свега. И навали на њ, те прими. 12Послије рече Исав: хајде да идемо, ићи ћу и ја с тобом. 13А Јаков му рече: зна господар мој да су ова дјеца нејака, и имам оваца и крава дојилица, па ако их устјерам један дан, погинући ми све стадо. 14Него господар мој нека иде пред слугом својим, а ја ћу полако ићи колико могу дјеца и стока, докле дођем ка господару својему у Сир. 15А Исав рече: а оно да ти оставим неколико људи што су са мном. А он рече: нашто? дај да нађем милост пред господаром својим. 16И тако Исав врати се исти дан својим путем у Сир. 17А Јаков отиде у Сокот, и ондје начини себи кућу а стоци својој начини стаје; зато назва оно мјесто Сокот. 18Послије дође Јаков здраво у град Сихем у земљи Хананској, вратив се из Падан-Арама, и намјести се према граду. 19И купи комад земље, гдје разапе шатор свој, од синова Емора оца Сихемова за сто новаца. 20И начини ондје жртвеник, и назва га: Силни Бог Израиљев.