1А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру. 2И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена. 3А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим. 4А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина. 5А Аврам даде све што имаше Исаку; 6А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај. 7И вијека Аврамова што поживје бјеше сто и седамдесет и пет година. 8И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему. 9И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији; 10На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом. 11И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види. 12А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина, 13И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам, 14И Масма и Дума и Маса, 15И Хадар и Теман и Јетур и Нафес и Кедма. 16То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима. 17А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему. 18И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи. 19А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака; 20А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина. 21И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова. 22Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа. 23А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему. 24И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној. 25И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надјеше му име Исав. 26А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека. 27И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима. 28И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова. 29Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан. 30И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом. 31А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје. 32А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво? 33А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову. 34И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.