1А поживје Сара сто и двадесет и седам година; то су године вијека Сарина;
2И умрије Сара у Киријат-Арви, а то је Хеврон, у земљи Хананској. И дође Аврам да ожали Сару и оплаче.
3А кад уста Аврам од мртваца својега, рече синовима Хетовијем говорећи:
4Странац сам и дошљак код вас; дајте ми да имам гроб код вас да погребем мртваца својега испред очију својих.
5А синови Хетови одговорише Авраму говорећи му:
6Чуј нас, господару; ти си кнез од Бога међу нама; у најбољем гробу нашем погреби мртваца својега; нико између нас неће ти затворити гроба својега да не погребеш мртваца својега.
7Тада уста Аврам и поклони се народу земље оне, синовима Хетовијем;
8И рече им говорећи: ако хоћете да погребем мртваца својега испред очију својих, послушајте ме, и говорите за мене Ефрону сину Сарову,
9Нека ми да пећину у Макпели, која је накрај њиве његове; за новце нека ми је да међу вама колико вриједи, да имам гроб.
10А Ефрон сјеђаше усред синова Хетовијех. Па рече Ефрон Хетејин Авраму пред синовима Хетовијем, који слушаху, пред свијем који улажаху на врата града његова, говорећи:
11Не, господару; чуј ме: поклањам ти њиву, и пећину код ње поклањам ти; пред синовима народа својега поклањем ти је, погреби мртваца својега.
12А Аврам се поклони народу земље оне,
13И рече Ефрону пред народом земље оне говорећи: ако си вољан чуј ме; да ти дам шта вриједи њива, узми од мене, па ћу онда погрепсти мртваца својега ондје.
14А Ефрон одговори Авраму говорећи му:
15Господару, чуј ме; земља вриједи четири стотине сикала сребра између мене и тебе; шта је то? само ти погреби мртваца својега.
16А Аврам чувши Ефрона измјери му сребро, које рече пред синовима Хетовијем, четири стотине сикала сребра, како су ишли међу трговцима.
17И њива Ефронова у Макпели према Мамрији, њива с пећином која је на њој, и сва дрвета на њиви и по међи њезиној унаоколо,
18Поста Аврамова пред синовима Хетовијем, пред свјема који улазе на врата града онога.
19Потом погребе Аврам Сару жену своју у пећини на њиви Макпели према Мамрији, а то је Хеврон, у земљи Хананској.
20И потврдише синови Хетови њиву и пећину на њој Авраму да има гроб.