1И Господ походи Сару, као што бјеше рекао, и учини Господ Сари као што бјеше казао.
2Јер затрудње и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто вријеме кад каза Господ.
3И Аврам надједе име сину који му се роди, којега му роди Сара, Исак.
4И обреза Аврам сина својега Исака кад би од осам дана, као што му заповједи Бог.
5А Авраму бјеше сто година кад му се роди син Исак.
6А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.
7И рече: ко би рекао Авраму да ће Сара дојити дјецу? ипак му родих сина у старости његовој.
8А кад дијете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.
9И Сара видје сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, гдје се потсмијева;
10Па рече Авраму: отјерај ову робињу са сином њезинијем, јер син ове робиње неће бити нашљедник с мојим сином, с Исаком.
11А то Авраму би врло криво ради сина његова.
12Али Бог рече Авраму: немој да ти је криво ради дјетета и ради робиње твоје. Што ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку сјеме прозвати.
13Али ћу и од сина робињина учинити народ, јер је твоје сјеме.
14И Аврам устав ујутру рано, узе хљеба и мјешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дијете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи Вирсавској.
15А кад неста воде у мјешини, она баци дијете под једно дрво,
16Па отиде колико се може стријелом добацити, и сједе према њему; јер говораше: да не гледам како ће умријети дијете. И сједећи према њему стаде иза гласа плакати.
17А Бог чу глас дјетињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: што ти је, Агаро? не бој се, јер Бог чу глас дјетињи оданде гдје је.
18Устани, дигни дијете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.
19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мјешину воде, и напоји дијете.
20И Бог бијаше с дјететом, те одрасте, и живљаше у пустињи, и поста стријелац.
21А живљаше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље Мисирске.
22У то вријеме рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.
23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мојега ни унука мојега, него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.
24А Аврам рече: хоћу се заклети.
25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.
26А Авимелех рече: не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.
27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухватише вјеру међу собом.
28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.
29А Авимелех рече Авраму: шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?
30А он одговори: да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде свједочанство да сам ја ископао овај студенац.
31Отуда се прозва оно мјесто Вир-Савеја, јер се ондје заклеше обојица.
32Тако ухватише вјеру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу Филистејску.
33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и ондје призва име Господа Бога вјечнога.
34И Аврам живљаше као дошљак у земљи Филистејској много времена.