1Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова. 2И сврши Бог до седмога дана дјела своја, која учини; и почину у седми дан од свијех дјела својих, која учини; 3И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини; 4То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо, 5И сваку биљку пољску, докле је још не бјеше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити бјеше човјека да ради земљу, 6Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу. 7А створи Господ Бог човјека од праха земаљскога, и дуну му у нос дух животни; и поста човјек душа жива. 8И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и ондје намјести човјека, којега створи. 9И учини Господ Бог, те никоше из земље свакојака дрвета лијепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла. 10А вода тецијаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке. 11Једној је име Фисон, она тече око цијеле земље Евилске, а ондје има злата, 12И злато је оне земље врло добро; ондје има и бдела и драгога камена ониха. 13А другој је ријеци име Геон, она тече око цијеле земље Хуске. 14А трећој је ријеци име Хидекел, она тече к Асирској. А четврта је ријека Ефрат. 15И узевши Господ Бог човјека намјести га у врту Едемском, да га ради и да га чува. 16И запријети Господ Бог човјеку говорећи: једи слободно са свакога дрвета у врту; 17Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умријећеш. 18И рече Господ Бог: није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему. 19Јер Господ Бог створи од земље све звијери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име; 20И Адам надједе име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звијери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему. 21И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и мјесто попуни месом; 22И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму. 23А Адам рече: сада ето кост од мојих кости, и тијело од мојега тијела. Нека јој буде име човјечица, јер је узета од човјека. 24За то ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело. 25А бјеху обоје голи, Адам и жена му, и не бјеше их срамота.