1А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: ја сам Бог свемогући, по мојој вољи живи и буди поштен. 2И учинићу завјет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. 3А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 4Од мене ево завјет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 5Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 6Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 7А постављам завјет свој између себе и тебе и сјемена твојега након тебе од кољена до кољена, да је завјет вјечан, да сам Бог теби и сјемену твојему након тебе; 8И даћу теби и сјемену твојему након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу Хананску у државу вјечну, и бићу им Бог. 9И рече Бог Авраму: ти пак држи завјет мој, ти и сјеме твоје након тебе од кољена до кољена. 10А ово је завјет мој између мене и вас и сјемена твојега након тебе, које ће те држати: да се обрезује између вас све мушкиње. 11А обрезиваћете окрајак тијела својега, да буде знак завјета између мене и вас. 12Свако мушко дијете кад му буде осам дана да се обрезује од кољена до кољена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од сјемена твојега. 13Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завјет мој на тијелу вашем завјет вјечан. 14А необрезано мушко, којему се не обреже окрајак тијела његова, да се истријеби из народа својега јер поквари завјет мој. 15И још рече Бог Авраму: а Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. 16И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 17Тада паде Аврам ничице и насмија се говорећи у срцу својему: еда ће се човјеку од сто година родити син? и Сари? еда ће жена од деведесет година родити? 18И Аврам рече Богу: нека жив буде Исмаило пред тобом! 19И рече Бог: заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надјећеш му име Исак; и поставићу завјет свој с њим да буде завјет вјечан сјемену његову након њега. 20А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и учинићу од њега велик народ. 21А завјет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба. 22И Бог изговоривши отиде од Аврама горе. 23И Аврам узе Исмаила сина својега и све који се родише у дому његову и које год бјеше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тијела њихова у исти дан, као што му каза Бог. 24А бијеше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тијела својега. 25А Исмаилу сину његову бјеше тринаест година кад му се обреза окрајак тијела његова. 26У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило, 27И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.