1Тако отиде Аврам из Мисира горе на југ, он и жена му и све што имаше, такођер и Лот с њим. 2А бијаше Аврам врло богат стоком, сребром и златом. 3И иђаше својим путовима од југа све до Ветиља, до мјеста гдје му прво бијаше шатор, између Ветиља и Гаја, 4До мјеста, гдје пређе бјеше начинио жртвеник; и ондје призва Аврам име Господње. 5А и Лот који иђаше с Аврамом имаше оваца и говеда и шатора. 6И земља не могаше их носити заједно, јер благо њихово бијаше велико да не могаху живјети заједно, 7И бијаше свађа међу пастирима Аврамове стоке и пастирима Лотове стоке. А у то вријеме живљаху Хананеји и Ферезеји у оној земљи. 8Па Аврам рече Лоту: немој да се свађамо ја и ти, ни моји пастири и твоји пастири; јер смо браћа. 9Није ли ти отворена цијела земља? Одијели се од мене. Ако ћеш ти на лијево, ја ћу на десно; ако ли ћеш ти на десно, ја ћу на лијево. 10Тада Лот подиже очи своје и сагледа сву равницу Јорданску, како цијелу натапаше ријека, бјеше као врт Господњи, као земља Мисирска, све до Загора, прије него Господ затр Содом и Гомор. 11И Лот изабра себи сву равницу Јорданску, и отиде Лот на исток; и раздијелише се један од другога: 12Аврам живљаше у земљи Хананској, а Лот живљаше по градовима у оној равници премјештајући своје шаторе до Содома. 13А људи у Содому бијаху неваљали, и гријешаху Господу веома. 14А Господ рече Авраму, пошто се Лот одијели од њега: подигни сада очи своје, па погледај с мјеста гдје си на сјевер и на југ и на исток и на запад. 15Јер сву земљу што видиш теби ћу дати и сјемену твојему до вијека. 16И учинићу да сјемена твојега буде као праха на земљи; ако ко узможе избројити прах на земљи, моћи ће избројити и сјеме твоје. 17Устани, и пролази ту земљу у дужину и у ширину; јер ћу је теби дати. 18И Аврам диже шаторе, и дође и насели се у равници Мамријској, која је код Хеврона, и ондје начини жртвеник Господу.