1Јер ако ко мисли да је што а није ништа, умом вара себе. 2А сваки да испита своје дјело, и тада ће сам у себи имати славу, а не у другоме. 3Јер ће сваки своје бреме носити. 4А који се учи ријечи нека даје дијел од свакога добра ономе који га учи. 5Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човјек посије оно ће и пожњети. 6Јер који сије у тијело своје, од тијела ће пожњети погибао; а који сије у дух, од духа ће пожњети живот вјечни. 7А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје вријеме пожњети ако се не уморимо. 8Зато дакле док имамо времена да чинимо добро свакоме, а особити онима који су с нама у вјери. 9Видите колико вам написах руком својом! 10Који хоће да се хвале по тијелу они вас нагоне да се обрезујете, само да не буду гоњени за крст Христов. 11Јер ни они сами који се обрезују не држе закона, него хоће да се ви обрезујете да се вашијем тијелом хвале. 12А ја Боже сачувај да се чим другијем хвалим осми крстом Господа нашега Исуса Христа, којега ради разапе се мени свијет, и ја свијету. 13Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање ни необрезање, него нова твар. 14И колико их год по овоме правилу живе, на њима биће мир и милост, и на Израиљу Божијему. 15Више да ми нико не досађује, јер ја ране Господа Исуса на тијелу својему носим. 16Благодат Господа нашега Исуса Христа са духом вашијем, браћо. Амин. 17 18