1Тако и ми кад бијасмо млади, бијасмо под стихијама свијета заробљени; 2А кад се наврши вријеме, посла Бог сина својега јединороднога, који је рођен од жене и покорен закону, 3Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво. 4И будући да сте синови, посла Бог Духа сина својега у срца ваша, који виче: Ава оче! 5Тако већ нијеси роб, него син; а ако си син, и нашљедник си Божиј кроз Исуса Христа. 6Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нијесу богови. 7А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? 8Гледате на дане и мјесеце, и времена и године. 9Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас. 10Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! молим вас, ништа ми не учинисте нажао. 11А знате да вам у слабости тијела најприје проповједих јеванђеље; 12И напасти моје, која бијаше тијелу моме, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божијега, као Христа Исуса. 13Каково бијаше онда ваше блаженство? Јер вам свједочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени. 14Тијем ли вам постадох непријатељ истину вам говорећи? 15Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете. 16А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас. 17Дјечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама; 18Али бих хтио сад да сам код вас, и да измјеним глас свој, јер не могу да се начудим за вас. 19Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закона? 20Јер је писано да Авраам два сина имаде, једнога од робиње, а другога од слободне. 21Али који бјеше од робиње, по тијелу се роди; а који од слободне, по обећању. 22Које значи друго: јер су ово два завјета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање а то је Агар. 23Јер Агар значи Синај гора у Арапској, и пореди се са садашњијем Јерусалимом, и служи са дјецом својом. 24А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама. 25Јер је писано: развесели се, нероткињо која не рађаш; прокини и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више дјеце неголи она која има мужа. 26А ми смо, браћо, по Исаку дјеца обећања. 27Но како онда онај што се роди по тијелу гоњаше духовнога, тако и сад. 28Али шта говори писмо? Истјерај робињу и сина њезина; јер син робињин неће наслиједити са сином слободне. 29Тако, браћо, нијесмо дјеца робињина него слободне. 30 31Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.