1Благодат вам и мир од Бога оца и Господа нашега Исуса Христа, 2Који даде себе за гријехе наше да избави нас од садашњега свијета злога, по вољи Бога и оца нашега, 3Којему слава вавијек вијека. Амин. 4Чудим се да се тако одмах одвраћате на друго јеванђеље од онога који вас позва благодаћу Христовом, 5Које није друго, само што неки сметају вас, и хоће да изврну јеванђеље Христово. 6Али ако и ми, или анђео с неба јави вам јеванђеље друкчије него што вам јависмо, проклет да буде! 7Као што прије рекосмо и сад опет велим: ако вам ко јави јеванђеље друкчије него што примисте, проклет да буде! 8Зар ја сад људе наговарам или Бога? Или тражим људима да угађам? Јер кад бих ја још људима угађао, онда не бих био слуга Христов. 9Али вам дајем на знање, браћо, да оно јеванђеље које сам ја јавио, није по човјеку. 10Јер га ја не примих од човјека, нити научих, него откривењем Исуса Христа. 11Јер сте чули моје живљење некад у Јеврејству, да сам одвише гонио цркву Божију и раскопавао је. 12И напредовах у Јеврејству већма од многијех врсника својијех у роду своме, и одвише ревновах за отачке своје обичаје. 13А кад би угодно Богу, који ме изабра од утробе матере моје и призва благодаћу својом. 14Да јави сина својега у мени, да га јеванђељем објавим међу људима незнабошцима; одмах не питах тијела и крви, 15Нити изиђох у Јерусалим к старијим апостолима од себе него отидох у Арапску, и опет се вратих у Дамаск. 16А послије тога на три године изиђох у Јерусалим да видим Петра, и остадох у њега петнаест дана. 17Али другога од апостола не видјех, осим Јакова брата Господњега. 18А што вам пишем ево Бог види да не лажем. 19А потом дођох у земље Сирске и Киликијске. 20А бијах лицем непознат Христовијем црквама Јудејскима; 21Него само бијаху чули да онај који нас некад гони сад проповиједа вјеру коју некад раскопаваше. 22И слављаху Бога за мене. 23 24А потом на четрнаест година опет изиђох у Јерусалим с Варнавом, узевши са собом и Тита.