1Те народ не могаше разазнати вике радосне од вике плачне у народу, јер народ подвикиваше иза гласа, и вика се чујаше далеко. 2 3А кад чуше непријатељи Јудини и Венијаминови да они који се вратише из ропства зидају цркву Господу Богу Израиљеву, 4Дођоше к Зоровавељу и ка главарима домова отачких, и рекоше им: да и ми зидамо с вама, јер ћемо као и ви тражити Бога вашега, и њему приносимо жртве од времена Есарадона цара Асирскога, који нас је довео овамо. 5А Зоровавељ и Исус и остали главари домова отачких у Израиљу рекоше им: не можете ви с нама зидати дома Богу нашему, него ћемо ми сами зидати Господу Богу Израиљу, како нам је заповједио Кир цар Персијски. 6Тада народ земаљски досађиваше народу Јудину и сметаше их у зидању; 7И наимаху савјетнике супрот њима да расипају намјеру њихову свега времена Кира цара Персијскога до владе Дарија цара Персијскога. 8А кад се зацари Асвир, у почетку његова царовања написаше тужбу на становнике Јудејске и Јерусалимске. 9И за времена Артаксерксова писа Вислам, Митредат, Тавеило и остали другови његови Артаксерксу цару Персијском; а књига бјеше писана Сирским писмом и Сирским језиком. 10Реум старјешина у вијећу и Симсај писар написаше једну књигу против Јерусалима цару Артаксерксу овако: 11Реум старјешина у вијећу и Симсај писар и остали другови њихови, Дињани, Афарсашани, Тарфаљани, Афаршани, Архевљани, Вавилоњани, Сусанашани, Деављани, Еламљани, 12И остали народ који пресели велики и славни Асенафар и насели по градовима Самаријским, и остали с ове стране ријеке, тада и тада. 13Ово је пријепис од књиге коју му послаше: Цару Артаксерксу. Слуге твоје, људи с ове стране ријеке, тада и тада. 14Да је на знање цару да Јудејци који пођоше од тебе к нама, дођоше у Јерусалим, и град одметнички и опаки зидају, зидове оправљају и из темеља подижу. 15Него да је на знање цару: ако се овај град сазида и зидови оправе, они неће давати данка ни порезе ни царине, те ће бити штета ризници царској. 16Што дакле плату од двора примамо, те нам не приличи да гледамо штету цареву, тога ради шаљемо и јављамо цару, 17Да се потражи у књизи дневника отаца твојих, па ћеш наћи у књизи дневника и дознати да је овај град одметнички и да је на штету царевима и земљама и да су се у њему дизале буне од давнина, те зато би раскопан овај град. 18Дајемо на знање цару: ако се овај град сазида и зидови се његови оправе, онда овај дио преко ријеке неће више бити твој. 19Тада цар посла одговор Реуму старјешини у вијећу и Симсају писару и осталијем друговима њиховијем који сеђаху у Самарији и осталијем с ону страну ријеке: Поздравље, тада и тада. 20Књига коју нам посласте разговијетно би прочитана преда мном. 21И заповједих те потражише и нађоше да је тај град од давнина устајао на цареве и да су у њему бивали одмети и буне, 22И да су силни цареви бивали у Јерусалиму, који владаху свијем што је преко ријеке, и даваху им се данци и порезе и царине. 23Зато наредите да се забрани онијем људима да се онај град не зида докле ја не заповједим. 24И пазите да не погријешите у том. Јер зашто би зло расло на штету царевима?