1Господе Боже Израиљев! ти си праведан, јер остасмо остатак, као што са види данас. Ево ми смо пред тобом с кривицом својом, премда се не може стајати пред тобом за то. 2 3А кад се мољаше Јездра и исповиједаше гријехе плачући и лежећи пред домом Божјим, скупи се к њему из Израиља велико мноштва људи и жена и дјеце; и народ плакаше веома. 4Тада проговори Сеханија син Јехилов од синова Еламовијех и рече Јездри: ми смо сагријешили Богу својему што узесмо жене туђинке из народа земаљских; али још има надања Израиљу за то. 5Да учинимо завјет Богу својему, да отпустимо све жене и пород њихов по вољи Господњој и онијех који се боје заповијести Бога нашега, и по закону нека буде. 6Устани, јер је ово твој посао; а ми ћемо бити уза те, буди слободан и ради. 7Тада уста Јездра, и закле главаре свештеничке и Левите и свега Израиља да учине тако. И заклеше се. 8Потом уста Јездра испред дома Божијега, и отиде у клијет Јоанана сина Елиасивова; и ушавши не једе хљеба нити воде пи, јер тужаше ради пријеступа онијех који бише у ропству. 9Потом огласише по Јудеји и Јерусалиму свијем који се вратише из ропства, да се скупе у Јерусалим, 10А ко не би дошао за три дана по договору кнезовском и старјешинском, да се све имање његово разаспе а сам да се одлучи од збора онијех који се вратише из ропства. 11Тако се скупише сви људи од Јуде и Венијамина у Јерусалим за три дана, мјесеца деветога. И сјеђаше сав народ на улици пред домом Божјим дршћући ради те ствари и од дажда. 12Тада уставши Јездра свештеник рече им: ви сагријешисте што се оженисте туђинкама, те умножисте кривицу Израиљеву. 13Зато сада исповједите се Господу Богу отаца својих, и учините вољу његову, и одвојте се од народа земаљских и жена туђинака. 14И сав збор одговори и рече иза гласа: како нам каза учинићемо. 15Али народа има много и иде дажд, не може се стајати напољу, а тај посао није за један дан ни за два, јер нас има много који сагријешисмо у том. 16Да се одреде кнезови наши из свега збора, па који су год у градовима нашим ожењени туђинкама нека долазе у одређено вријеме и с њима старјешине свакога града и судије докле не одвратимо жестоки гњев Бога својега за ту ствар. 17И одређен би на то Јонатан син Асаилов и Јазија син Текујев; а Месулам и Саветај Левити помагаше им. 18И учинише тако који се вратише из ропства. И одвојише се Јездра свештеник и главари домова отачких по домовима отаца својих, сви поименце, и сједоше првога дана десетога мјесеца да извиђају ствар. 19И до првога дана првога мјесеца свршише са свима онима који се бијаху оженили туђинкама. 20А нађоше се између синова свештеничких ожењени туђинкама између синова Исуса сина Јоседекова и браће његове: Масија и Елијезер и Јарив и Гедалија; 21И дадоше руке да ће пустити жене своје; и који бијаху згријешили принесоше по једнога овна за кривицу своју; 22И од синова Имировијех Ананије и Зевадија; 23И од синова Харимовијех Масија и Илија и Семаја и Јехило и Озија, 24И од синова Пасхоровијех Елиоинај, Масија, Исмаило, Натанаило, Јозавад и Еласа, 25И од Левита Јозавад и Симеј и Келаја, то је Келита, и Петаја и Јуда и Елијезер; 26И од пјевача Елијасив; и од вратара Салум и Телем и Урија; 27А од Израиља, од синова Фаросовијех Рамија и Језија и Малхије и Мијамин и Елеазар и Малхија и Венаја; 28И од синова Еламовијех: Матанија, Захарија и Јехило и Авдија и Јеремот и Илија; 29И од синова Затовијех Елиоинај, Елијасив, Матанија и Јеримот и Завад и Азиза; 30И од синова Вивајевијех Јоанан, Ананија, Завај, Атлај, 31И од синова Ванијевих Месулам, Малух и Адаја, Јасув и Сеал и Рамот; 32И од синова Фат-Моавовијех Адна и Хелал, Венаја, Масија, Матанија, Веселеило и Винуј и Манасија; 33И од синова Харимовијех Елијезер, Јесија, Малхија, Семаја, Симеун, 34Венијамин, Малух, Семарија; 35Од синова Асумовијех Матенај, Матата, Завад, Елифелет, Јеремај, Манасија, Симеј; 36Од синова Ванијевих Мадаја, Амрам и Уило. 37Венаја, Ведеја, Хелуј, 38Ванија, Меримот, Елијасив, 39Матнија, Матенај и Јасав, 40И Ваније, Винуј, Симеј, 41И Селемија и Натан и Адаја, 42Махнадевај, Сасај, Сарај, 43Азареило и Селемија, Семарија, 44Салум, Амарија, Јосиф;