1И кад иђаху животиње, иђаху и точкови уз њих; и кад се животиње подизаху од земље, подизаху се и точкови. 2Куда дух иђаше, онамо иђаху, и подизаху се точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима. 3Кад оне иђаху, иђаху и они; и кад оне стајаху, стајаху и они; и кад се оне подизаху од земље, подизаху се и точкови према њима, јер дух животињски бјеше у точковима. 4А над главама животињама бијаше као небо, по виђењу као кристал, страшно, разастрто озго над главама њиховијем. 5А под тијем небом бијаху им крила пружена, једно према другом, а два крила свакој покриваху тијело. 6И чујах хуку крила њиховијех кад иђаху као да бјеше хука велике воде, као глас свемогућега и као граја у околу; и кад стајаху, спуштаху крила. 7И кад ставши спуштаху крила, чујаше се глас озго из неба, које бијаше над главама њиховијем. 8И озго на оном небу што им бијаше над главама, бијаше као пријесто, по виђењу као камен сафир, и на пријестолу бијаше по обличју као човјек. 9И видјех као јаку свјетлост, и у њој унутра као огањ наоколо, од бедара горе, а од бедара доље видјех као огањ и свјетлост око њега. 10Као дуга у облаку кад је киша, така на очи бијаше свјетлост унаоколо. То бијаше виђење славе Божје на очима; и кад видјех, падох на лице своје, и чух глас некога који говораше. 11 12И рече ми: сине човјечји, устани на ноге да говорим с тобом. 13И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах онога који ми говораше. 14И рече ми: сине човјечји, ја те шаљем к синовима Израиљевијем, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми невјерни до овога дана. 15К синовима тврда образа и упорна срца шаљем те ја, па им реци: тако вели Господ; 16И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима. 17И ти, сине човјечји, не бој их се нити се бој њиховијех ријечи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њиховијех ријечи и не плаши се од њих, што су дом одметнички.