1 2Опет дванаесте године, дванаестога мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи: 3Сине човјечји, наричи за Фараоном царем Мисирским, и реци му: ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш ријеке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по ријекама њезинијем. 4Овако вели Господ Господ: разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи. 5И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да сједају на те, и наситићу тобом звијери са све земље. 6И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе. 7И земљу гдје пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе. 8И кад те угасим, застријећу небо, и звијезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и мјесец неће свијетлити свјетлошћу својом. 9Сва ћу свијетла видјела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ. 10И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш. 11И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрктаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш. 12Јер овако вели Господ Господ: мач цара Вавилонскога доћи ће на те. 13Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа; они ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти. 14И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човјечија нити ће их папак од каке животиње мутити. 15Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ. 16Кад опустим земљу Мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ. 17Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свијем мноштвом његовијем нарицаће, говори Господ Господ. 18Потом дванаесте године, петнаести дан истога мјесеца, дође ми ријеч Господња говорећи: 19Сине човјечји, наричи за мноштвом Мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који слазе у јаму. 20Од кога си љепши? сиђи и лези с необрезанима. 21Пашће посред побијенијех мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово. 22Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовијем, који сидоше и леже необрезани, побијени мачем. 23Ондје је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача. 24Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његова гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живијех. 25Ондје је Елам и све мноштво његово око његова гроба; сви су побијени, пали од мача, који сидоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живијех; и носе срамоту своју с онима који слазе у јаму. 26Међу побијенима намјестише постељу њему и свему мноштву његову, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живијех; и носе срамоту своју с онима који слазе у јаму, метнути су међу побијене. 27Ондје је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живијех. 28Али не леже међу јунацима који падоше између необрезанијех, који сидоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховијем, ако и бијаху јунаци страшни на земљи живијех. 29И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијенијех мачем. 30Ондје је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сидоше у јаму. 31Ондје су сви кнезови сјеверни и сви Сидонци, који сидоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сидоше у јаму.