1И исушићу ријеке, и предаћу земљу у руке злијем људима; и опустићу земљу и што је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих.
2Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истријебићу ликове у Нофу и неће више бити кнеза из земље Мисирске, и пустићу страх у земљу Мисирску.
3И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову.
4И излићу гњев свој на Син, град Мисирски, и истријебићу људство у Нову.
5Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тјескоби сваки дан.
6Младићи Авински и Пи-весетски пашће од мача, а дјевојке ће отићи у ропство.
7И у Тафнису ће помркнути дан кад поломим ондје пријеворнице Мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство.
8И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ.
9Опет једанаесте године, првога мјесеца, седмога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:
10Сине човјечји, сломих мишицу Фараону цару Мисирском, и ето неће се завити да се лијечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окријепила и могла држати мач.
11Зато овако вели Господ Господ: ево ме на Фараона цара Мисирскога, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке.
12И расијаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама.
13И укријепићу мишицу цару Вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човјек рањен на смрт.
14Да, укријепићу мишице цару Вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару Вавилонском да њим замахне на земљу Мисирску.
15И расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.
16
17А једанаесте године, трећега мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи:
18Сине човјечји, кажи Фараону цару Мисирском и народу његову: на што си налик у величини својој?
19Ето, Асирац бјеше кедар на Ливану, лијепих грана и дебела хлада и висока раста, којему врхови бијаху међу густијем гранама.
20Вода га одгоји, бездана га узвиси; она ријекама својим тецијаше око његова стабла и пушташе потоке своје к свијем дрветима пољским.
21Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.
22На гранама његовијем вијаху гнијезда све птице небеске, и под гранама његовијем све звијери пољске лезијаху се, и у хладу његову сјеђаху сви велики народи.
23И бијаше лијеп величином својом и дужином грана својих, јер му коријен бијаше код велике воде.
24Кедри у врту Божијем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовијем гранама, и јавори не бијаху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божијем не бјеше на љепоту тако као он.
25Учиних га лијепа мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета Едемска што бијаху у врту Божијем.
26Зато овако вели Господ Господ: што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понијело висином његовом,
27Зато га дадох у руку најсилнијему међу народима да чини с њим што хоће, одвргох га за безбожност његову.
28И туђинци, најљући између народа, посјекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свијем долинама, и огранци му се изломише по свијем потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његова и оставише га.
29На изваљеном пању његову станују све птице небеске, и на гранама су његовијем све звијери пољске,
30Да се не поноси висином својом ниједно дрво крај воде и не диже врха својега међу густе гране, и од свијех што се натапају да се ниједно не узда у се ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који слазе у јаму.
31Овако вели Господ Господ: у који дан сиде у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих ријеке њезине, и велика вода стаде, и расцвијелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.
32Праском падања његова устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који слазе у јаму; и утјешише се на најдоњој страни земље сва дрвета Едемска, што је најбоље и најљепше на Ливану, сва што се натапаху.
33И они сидоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сјеђаху у хладу његову међу народима.