1Године десете, десетога мјесеца, дванаестога дана, дође ми ријеч Господња говорећи: 2Сине човјечји, окрени лице своје према Фараону цару Мисирском, и пророкуј против њега и против свега Мисира. 3Говори и реци: овако вели Господ Господ: ево ме на те, Фараоне царе Мисирски, змају велики што лежиш усред ријека својих, који рече: моја је ријека; ја сам је начинио себи. 4Зато ћу ти метнути у чељусти удицу, и учинићу да се рибе у ријекама твојим нахватају на крљушти твоје; и извући ћу те из ријека твојих и све рибе из ријека твојих нахватане на крљушти твоје. 5И оставићу у пустињи тебе и све рибе из твојих ријека, и пашћеш на земљу и нећеш се покупити ни сабрати, звијерима земаљским и птицама небеским даћу те да те једу. 6И сви ће становници Мисирски познати да сам ја Господ; јер су штап од трске дому Израиљеву. 7Кад те ухватише у руку, ти се сломи и расијече им све раме; а кад се наслонише на те, ти се преби и прободе им сва бедра. 8Зато овако вели Господ Господ: ево, ја ћу пустити на те мач, и истријебићу из тебе људе и стоку. 9И земља ће се Мисирска опустошити и бити пуста, и познаће се да сам ја Господ, јер рече: моја је ријека, и ја сам је начинио. 10Зато ево ме на тебе и на ријеке твоје, и обратићу земљу Мисирску у пустош и саму пустињу, од куле Синске до међе Етиопске. 11Неће прелазити преко ње ногом својом човјек, нити ће живинче ногом својом прелазити преко ње, и неће се живјети у њој четрдесет година. 12И учинићу од земље Мисирске пустош међу земљама опустошеним, и градови ће њезини међу пустијем градовима бити пустош четрдесет година, и расијаћу Мисирце међу народе и разасућу их по земљама. 13Јер овако вели Господ Господ: послије четрдесет година скупићу Мисирце из народа у које буду расијани. 14И повратићу робље Мисирско, и довешћу их опет у земљу Патрос, на постојбину њихову, и ондје ће бити мало царство. 15Мало ће бити мимо остала царства, нити ће се више уздигнути над народе, јер ћу их смањити да не владају народима. 16И неће више бити дому Израиљеву узданица да напомиње безакоње кад би гледали за њима; и познаће да сам ја Господ Господ. 17А двадесет седме године, првога мјесеца, првога дана, дође ми ријеч Господња говорећи: 18Сине човјечји, Навуходоносор цар Вавилонски зададе војсци својој тешку службу против Тира; свака глава оћелави и свако се раме одрије, а плате не би ни њему ни војсци његовој од Тира за службу којом служише против њега. 19Зато овако вели Господ Господ: ево ја дајем Навуходоносору цару Вавилонском земљу Мисирску, и он ће одвести народ и однијети плијен и пограбити грабеж, и то ће бити плата његовој војсци. 20За труд којим се трудио око тога дадох му земљу Мисирску, јер се за ме трудише, говори Господ Господ. 21У онај ћу дан учинити да нарасте рог дому Израиљеву, и теби ћу отворити уста међу њима, и знаће да сам ја Господ. 22 23Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 24Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: ридајте: јаох дана! 25Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, вријеме народима. 26И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у Етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови. 27Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мјешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вјера, пашће с њима од мача. 28Овако вели Господ: пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле Синске пашће у њему, говори Господ Господ. 29И биће пусти међу пустијем земљама, и градови ће његови бити међу пустијем градовима. 30И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру. 31У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше Етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана Мисирскога; јер ево, иде. 32Овако вели Господ Господ: погубићу мноштво Мисирско руком Навуходоносора цара Вавилонскога.