1Дисање ноздара наших, помазаник Господњи, за којега говорасмо: да ћемо живјети под сјеном његовијем међу народима, ухвати се у јаме њихове. 2Радуј се и весели се, кћери Едомска, која живиш у земљи Узу! доћи ће до тебе чаша, опићеш се, и открићеш се. 3Сврши се кар за безакоње твоје, кћери Сионска; неће те више водити у ропство; походиће твоје безакоње, кћери Едомска, откриће гријехе твоје. 4 5Опомени се, Господе, што нас задеси; погледај и види срамоту нашу. 6Нашљедство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима. 7Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице. 8Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо. 9На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора. 10Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хљеба. 11Оци наши згријешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова. 12Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њиховијех. 13Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хљеб. 14Кожа нам поцрње као пећ од љуте глади. 15Срамоте жене на Сиону и дјевојке по градовима Јудинијем. 16Кнезове вјешају својим рукама, не поштују лица старачкога. 17Младиће узимају под жрвње, и дјеца падају под дрвима. 18Стараца нема више на вратима, ни младића на пјевању. 19Неста радости срцу нашему, игра наша претвори се у жалост. 20Паде вијенац с главе наше; тешко нама, што згријешисмо! 21С тога је срце наше жалосно, с тога очи наше потамњеше, 22Са горе Сиона, што опустје, и лисице иду по њој. 23Ти, Господе, остајеш довијека, пријесто твој од кољена до кољена. 24Зашто хоћеш да нас заборавиш довијека, да нас оставиш задуго? 25Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како бијаху прије. 26Јер еда ли ћеш нас са свијем одбацити и гњевити се на нас веома? 27