1Народима источнијем иза земље синова Амоновијех, и даћу им је у нашљедство да нема спомена синовима Амоновијем међу народима. 2И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ. 3Овако вели Господ Господ: што се Едом освети дому Јудину и тешко скриви осветивши им се, 4Зато овако вели Господ Господ: дигнућу руку своју на Едомску и истријебићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача. 5И осветићу се Едомцима руком народа својега Израиља, и учиниће с Едомцима по гњеву мојему и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ. 6Овако вели Господ Господ: што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње, 7Зато овако вели Господ Господ: ево ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истријебићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја. 8И учинићу на њима велику освету карањем гњевнијем, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима. 9 10А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи: 11Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје; 12Зато овако вели Господ Господ: ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем. 13И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен. 14И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима. 15И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ. 16Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара Вавилонскога са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом. 17Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове. 18И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим. 19Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван. 20Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу. 21И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду. 22И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути. 23И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ. 24Овако вели Господ Господ Тиру: неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаочу рањеници, кад покољ буде у теби? 25Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједеће на земљи, и дрктаће сваки час и чудити се теби. 26И нарицаће за тобом и говориће ти: како пропаде, славни граде! у ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свјема који живљаху у теби.