1Народима источнијем иза земље синова Амоновијех, и даћу им је у нашљедство да нема спомена синовима Амоновијем међу народима.
2И на Моавцима ћу извршити своје судове, и познаће да сам ја Господ.
3Овако вели Господ Господ: што се Едом освети дому Јудину и тешко скриви осветивши им се,
4Зато овако вели Господ Господ: дигнућу руку своју на Едомску и истријебићу из ње и људе и стоку, и обратићу је у пустош, од Темана до Дедана пашће од мача.
5И осветићу се Едомцима руком народа својега Израиља, и учиниће с Едомцима по гњеву мојему и по јарости мојој, и познаће моју освету, говори Господ Господ.
6Овако вели Господ Господ: што Филистеји радише из освете, и осветише се радујући се из срца и потирући из старе мржње,
7Зато овако вели Господ Господ: ево ја ћу дигнути руку своју на Филистеје, и истријебићу Херетеје, и потрћу остатак од приморја.
8И учинићу на њима велику освету карањем гњевнијем, и познаће да сам ја Господ кад извршим освету своју на њима.
9
10А једанаесте године први дан мјесеца дође ми ријеч Господња говорећи:
11Сине човјечји, што Тир говори за Јерусалим: ха, ха! разбише се врата народима, обратише се к мени, напунићу се кад опустје;
12Зато овако вели Господ Господ: ево мене на те, Тире, и довешћу многе народе на те као да бих довео море с валима његовијем.
13И они ће обалити зидове Тирске и куле у њему раскопати, и омешћу прах његов и претворићу га у го камен.
14И постаће мјесто да се разастиру мреже усред мора, јер ја говорих, вели Господ Господ, и биће грабеж народима.
15И кћери његове по пољу изгинуће од мача, и познаће да сам ја Господ.
16Јер овако вели Господ Господ: ево, ја ћу довести на Тир Навуходоносора цара Вавилонскога са сјевера, цара над царевима, с коњма и с колима и с коњицима и с војскама и многим народом.
17Кћери твоје по пољу побиће мачем, и начиниће према теби куле, и ископаће опкопе према теби, и подигнуће према теби штитове.
18И намјестиће убојне справе према зидовима твојим, и развалиће куле твоје оружјем својим.
19Од мноштва коња његовијех покриће те прах, од праске коњика и точкова и кола затрешће се зидови твоји, кад стане улазити на твоја врата као што се улази у град испроваљиван.
20Копитама коња својих изгазиће све улице твоје, побиће народ твој мачем, и ступови силе твоје попадаће на земљу.
21И поплијениће благо твоје и разграбити трг твој, и развалиће зидове твоје и лијепе куће твоје разорити, и камење твоје и дрва твоја и прах твој бациће у воду.
22И прекинућу јеку пјесама твојих, и глас китара твојих неће се више чути.
23И учинићу од тебе го камен, бићеш мјесто гдје се разастиру мреже, нећеш се више сазидати; јер ја Господ говорих, вели Господ Господ.
24Овако вели Господ Господ Тиру: неће ли се задрмати острва од праске падања твојега, кад зајаочу рањеници, кад покољ буде у теби?
25Сви ће кнезови морски сићи с пријестола својих и скинуће са себе плаште и свући са себе везене хаљине, и обући ће се у страх; сједеће на земљи, и дрктаће сваки час и чудити се теби.
26И нарицаће за тобом и говориће ти: како пропаде, славни граде! у ком живљаху поморци, који бијаше јак на мору, ти и становници твоји, који страх задаваху свјема који живљаху у теби.