1Потом године девете, десетога мјесеца, десетога дана, дође ми ријеч Господња говорећи: 2Сине човјечји, запиши име овога дана, овога истога дана; у тај дан дође цар Вавилонски на Јерусалим. 3И кажи причу томе дому одметничком, и реци им: овако вели Господ Господ: пристави лонац, пристави, и налиј у њ воде. 4Сложи у њ дијелове, све добре дијелове, стегно и плеће, и напуни га најбољих костију. 5Узми најбоље из стада, и наложи кости испод њега, и узвари добро да се и кости раскухају у њему. 6Јер овако вели Господ Господ: тешко граду крвничком, лонцу, на ком стоји загоријел, с којега неће да сиђе загоријел; повади дио по дио; ждријеб да се не баци за њ. 7Јер је крв његова усред њега; на го камен метну је, не проли је на земљу да се покрије прахом. 8Распаливши гњев да учиним освету, метнућу крв његову на го камен да се не покрије. 9Зато овако вели Господ Господ: тешко граду крвничком! и ја ћу наложити велик огањ. 10Нанеси дрва, и распали огањ, нека се строши месо, зачини коријењем, и кости нека изгоре. 11Метни га празна на живо угљевље да се угрије и изгори мјед његова и да се стопи у њему нечистота његова и да нестане загоријели његове. 12Лажима досадио ми је; зато неће изаћи из њега многа загоријел његова; у огањ ће загоријел његова. 13У нечистоти је твојој грдило твоје; јер сам те чистио, али се ти не очисти; нећеш се више чистити од нечистоте своје, докле не намирим гњев свој над тобом. 14Ја Господ говорих; доћи ће, и извршићу; нећу одустати нити ћу жалити нити ћу се раскајати, по путовима твојим и по дјелима твојим судиће ти, говори Господ Господ. 15Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 16Сине човјечји, ево ја ћу ти узети жељу очију твојих злом, али не тужи ни плачи, нити суза рони. 17Немој уздисати, не жали како бива за мртвијем, метни капу на главу, и обућу своју обуј на ноге, и уста својих немој покрити и хљеба ничијега не једи. 18И говорих ујутру народу, а увече ми умрије жена; и сјутрадан учиних како ми бјеше заповјеђено. 19И рече ми народ: хоћеш ли нам казати шта нам је то што радиш? 20И одговорих им: дође ми ријеч Господња говорећи: 21Реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: ево, ја ћу оскврнити светињу своју, величанство силе ваше, жељу очију ваших и што је мило души вашој; и синови ће ваши и кћери ваше које остависте пасти од мача. 22И чинићете како ја чиним: уста нећете покрити и хљеба ничијега нећете јести; 23И капе ће вам бити на главама и обућа на ногу; нећете тужити ни плакати, него ћете са безакоња својих чиљети и уздисаћете један с другим. 24И Језекиљ ће вам бити знак: чинићете све што он чини; кад то дође, познаћете да сам ја Господ Господ. 25А ти, сине човјечји, у онај дан кад им узмем силу њихову, радост славе њихове, жељу очију њиховијех и за чим тежи душа њихова, синове њихове и кћери њихове, 26У тај дан ко утече, неће ли доћи к теби да ти донесе глас? 27У тај ће се дан отворити уста твоја према оном ко утече, и говорићеш и нећеш више бити нијем; и бићеш им знак, и они ће познати да сам ја Господ. 28 29Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 30Сине човјечји, окрени лице своје према синовима Амоновијем и пророкуј на њих. 31И реци синовима Амоновијем: чујте ријеч Господа Господа; овако вели Господ Господ: што си говорио: аха! за светињу моју, што се оскврни, и за земљу Израиљеву, што опустје, и за дом Јудин, што отиде у ропство; 32Зато, ево, ја ћу те дати у нашљедство источнијем народима, и поградиће у теби дворове себи, и начиниће себи колибе у теби; они ће јести плодове твоје и пити млијеко твоје. 33И од Раве ћу начинити обор камилама и од земље синова Амоновијех тор овчји, и познаћете да сам ја Господ. 34Јер овако вели Господ Господ: што си пљескао рукама и лупао ногом и веселио се из срца што си опустошио сву земљу Израиљеву, 35Зато, ево, ја ћу дигнути руку своју на те, и даћу те народима да те плијене, и истријебићу те између народа и затрћу те између земаља, и искоријенићу те, и познаћеш да сам ја Господ. 36Овако вели Господ Господ: што говори Моав и Сир: ето, дом је Јудин као сви народи;