1А сестра њезина Олива видећи то упаљиваше се још горе него она, и курварство њезино бијаше горе од курварства сестре јој. 2Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, сусједима, красно одјевенијем, витезима који јахаху на коњма и сви бијаху лијепи младићи. 3И видјех гдје се оскврни, и гдје обје иду једнијем путем. 4И ова се још више курваше; јер кад би видјела људе написане на зиду, ликове Халдејске написане црвенилом, 5Опасане појасима по бедрима, са шаренијем капама на глави, који сви бијаху на очи као војводе налик на синове Вавилонске из земље Халдејске, своје постојбине, 6Упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својима, и слаше посланике к њима у Халдејску. 7И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њезина од њих. 8И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њезине. 9Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи Мисирској, 10И упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тијело као у магарца, и течење као у коња. 11И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради дјевојачких дојака твојих. 12Зато, Оливо, овако вели Господ Господ: ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те отсвуда, 13Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лијепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњма. 14И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шљемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом. 15И ставићу ревност своју теби насупрот, те ће радити с тобом гњевно, нос и уши одсјећи ће ти, и што те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и што те остане прождријеће огањ. 16И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој. 17Тако ћу учинити крај грдилу твојему и твојему курвању у земљи Мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сјећати Мисираца.