1И реци шуми јужној: чуј ријеч Господњу, овако вели Господ Господ: ево ја ћу распалити у теби огањ који ће прождријети у теби свако дрво зелено и свако дрво сухо; пламен разгорјели неће се угасити, и изгорјеће од њега све од југа до сјевера. 2И свако ће тијело видјети да сам ја запалио; неће се угасити. 3А ја рекох: јаох Господе Господе, они говоре за ме: не говори ли тај саме приче? 4И дође ми ријеч Господња говорећи: 5Сине човјечји, окрени лице своје према Јерусалиму, и покапљи према светијем мјестима, и пророкуј против земље Израиљеве. 6И реци земљи Израиљевој: овако вели Господ: ево ме на те; извући ћу мач свој из корица, и истријебићу из тебе праведнога и безбожнога. 7Да истријебим из тебе праведнога и безбожнога, зато ће изаћи мач мој из корица својих на свако тијело од југа до сјевера. 8И познаће свако тијело да сам ја Господ извукао мач свој из корица његовијех, неће се више вратити. 9А ти, сине човјечји, уздиши као да су ти бедра поломљена, и горко уздиши пред њима. 10А када ти реку: зашто уздишеш? ти реци: за глас што иде, од којега ће се растопити свако срце и клонути све руке и свакога ће духа нестати, и свака ће кољена постати као вода; ево, иде, и навршиће се, говори Господ Господ. 11Потом дође ми ријеч Господња говорећи: 12Сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ: реци: мач, мач је наоштрен, и углађен је. 13Наоштрен је да коље, углађен је да сијева; хоћемо ли се радовати кад прут сина мојега не хаје ни за како дрво? 14Дао га је да се углади да се узме у руку; мач је наоштрен и углађен, да се да у руку убици. 15Вичи и ридај, сине човјечји; јер он иде на народ мој, на све кнезове Израиљеве; под мач ће бити окренути с народом мојим, зато удри се по бедру. 16Кад бјеше карање, шта би? еда ли ни од прута који не хаје неће бити ништа? говори Господ Господ. 17Ти дакле, сине човјечји, пророкуј и пљескај рукама, јер ће мач доћи и другом и трећом, мач који убија, мач који велике убија, који продире у клијети. 18Да се растопе срца и умножи погибао, метнуо сам на сва врата њихова страх од мача; јаох! приправљен је да сијева, наоштрен да коље. 19Стегни се, удри на десно, на лијево, куда се год обрнеш. 20Јер ћу и ја пљескати рукама, и намирићу гњев свој. Ја Господ рекох. 21Још ми дође ријеч Господња говорећи: 22А ти, сине човјечји, начини два пута, куда ће доћи мач цара Вавилонскога; из једне земље нека излазе оба; и избери страну, гдје се почиње пут градски, избери. 23Начини пут, којим ће доћи мач на Раву синова Амоновијех, и у Јудеју на тврди Јерусалим. 24Јер ће цар Вавилонски стати на распутици, гдје почињу два пута, те ће врачати, гладиће стријеле, питаће ликове, гледаће у јетру. 25Надесно ће му врачање показати Јерусалим да намјести убојне справе, да отвори уста на клање, да подигне глас подвикујући, да намјести убојне справе према вратима, да начини опкопе, да погради куле. 26И учиниће се врачање залудно заклетима, а то ће напоменути безакоње да се ухвате. 27Зато овако вели Господ Господ: што напомињете своје безакоње, те се открива невјера ваша и гријеси се ваши виде у свијем дјелима вашим, зато што дођосте на памет, бићете похватани руком. 28А ти, нечисти безбожниче, кнеже Израиљев, коме дође дан кад би на крају безакоње, 29Овако вели Господ Господ: скини ту капу и сврзи тај вијенац, неће га бити; нискога ћу узвисити а високога ћу понизити. 30Уништићу, уништићу, уништићу га, и неће га бити, докле не дође онај коме припада, и њему ћу га дати. 31А ти, сине човјечји, пророкуј и реци: овако вели Господ Господ за синове Амонове и за њихову срамоту; реци дакле: мач, мач је извучен, углађен да коље, да затире, да сијева, 32Докле ти виђају таштину, докле ти гатају лаж, да те метну на вратове побијенијем безбожницима, којима дође дан кад би крај безакоњу. 33Остави мач у корице; на мјесту гдје си се родио, у земљи гдје си постао, судићу ти; 34И излићу на те гњев свој, огњем гњева својега дунућу на те и предаћу те у руке жестоким људима, вјештим у затирању. 35Огњу ћеш бити храна, крв ће ти бити посред земље, нећеш се спомињати, јер ја Господ рекох. 36 37Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 38А ти, сине човјечји, хоћеш ли судити, хоћеш ли судити граду крвничком? и хоћеш ли му показати све гадове његове? 39Реци: овако вели Господ Господ: иде вријеме граду који прољева крв у себи и гради гадне богове себи да се скврни. 40Скривио си крвљу коју си пролио, и оскврнио си се о гадне богове своје које си начинио; и учинио си те се приближише дани твоји, и дошао си до година својих, зато ћу учинити од тебе руг међу народима и потсмијех по свијем земљама; 41Које су близу тебе и које су далеко потсмијеваће ти се, гадни именом, велики сметњом! 42Гле, кнезови Израиљеви у теби дадоше се да прољевају крв сваки свом силом својом. 43Оца и матер презиру у теби, чине криво иностранцу усред тебе, сироти и удовици чине насиље у теби; 44Свете ствари моје презиреш, и суботе моје скврниш. 45У теби су опадачи да прољевају крв, и на горама једу у теби, грдила чине усред тебе. 46Голотињу очину откривају у теби, лијежу у теби са женом за нечистоте њезине. 47И један чини гад са женом ближњега својега; а други скврни снаху своју грдилом; а други силује сестру своју, кћер оца својега, у теби. 48Мито примају у теби да прољевају крв; ујам и придавак узимаш, и тражиш добитак од ближњих својих пријеваром, а мене си заборавио, говори Господ Господ. 49Зато, ево, пљескам рукама својим ради твојега неправеднога добитка, који добијаш, и ради крви што је у теби.