1Одбаците од себе сва безакоња која чинисте, и начините себи ново срце и нов дух; и зашто да мрете? доме Израиљев. 2Јер ми није мила смрт онога који мре, говори Господ Господ; обратите се дакле и будите живи. 3 4А ти наричи за кнезовима Израиљевијем; 5И реци: шта бјеше мати твоја? лавица; међу лавовима лежаше, млад своју међу лавовима храњаше. 6И отхрани једно младе своје, и поста лавић, и научив се ловити ждераше људе. 7И чуше народи за њ; ухвати се у јаму њихову, и одведоше га у веригама у земљу Мисирску. 8А она кад видје гдје се нада али јој над пропаде, узе једно младе своје, и учини од њега лавића. 9И он идући међу лавовима поста лавић, и научи се ловити и ждераше људе. 10И позна дворе њихове, и пустошаше градове њихове тако да опустје земља и што је у њој од рике његове. 11И усташе на њ народи из околнијех земаља, и разапеше му мрежу своју, и ухвати се у јаму њихову. 12И метнуше га у крлетку у веригама, и одведоше га цару Вавилонском, и метнуше га у град да му се више не чује глас по горама Израиљевијем. 13Док бијаше миран, мати твоја бијаше као винова лоза, посађена крај воде, родна и граната бијаше од многе воде. 14И бијаху на њој јаки прутови за палицу владалачку, и растом својим узвиси се изнад густијех грана, и би наочита висином својом, мноштвом грана својих. 15Али би ишчупана у гњеву и на земљу бачена, и устока осуши род њезин; поломише се и посушише се јаки прутови њезини; огањ их прождрије. 16А сада је посађена у пустињи, у земљи сухој и безводној. 17И изађе огањ из прута грана њезинијех и прождрије род њезин да нема на њој прута јака за палицу владалачку. То је нарицање, и биће нарицање. 18 19А седме године, петога мјесеца, дана десетога, дођоше неки од старјешина Израиљевијех да упитају Господа, и сједоше преда мном. 20И дође ми ријеч Господња говорећи: 21Сине човјечји, кажи старјешинама Израиљевијем и реци им: овако вели Господ Господ: дођосте ли да ме питате? Тако ја жив био, нећете ме питати, говори Господ Господ. 22Хоћеш ли да им судиш? хоћеш ли да им судиш? сине човјечји. Покажи им гадове отаца њиховијех. 23И реци им: овако вели Господ Господ: којега дана изабрах Израиља и подигох руку своју сјемену дома Јаковљева, и показах им се у земљи Мисирској, и подигох им руку своју говорећи: ја сам Господ Бог ваш; 24Онога дана подигох им руку своју да ћу их одвести из земље Мисирске у земљу коју сам пронашао за њих, гдје тече млијеко и мед, која је дика свијем земљама. 25И рекох им: одбаците сваки гадове испред својих очију, и немојте се скврнити о гадне богове Мисирске, ја сам Господ Бог ваш. 26Али се одвргоше од мене, и не хтјеше ме послушати, ниједан их не одбаци гадова испред очију својих, и гаднијех богова Мисирских не оставише; зато рекох да ћу излити јарост своју на њих да извршим гњев свој на њима усред земље Мисирске. 27Али имена својега ради, да се не оскврни пред онијем народима међу којима бијаху, пред којима им се показах, учиних да их изведем из земље Мисирске. 28И изведох их из земље Мисирске, и доведох их у пустињу. 29И дадох им уредбе своје, и објавих им законе своје, које ко врши жив ће бити кроз њих. 30И суботе своје дадох им да су знак између мене и њих да би знали да сам ја Господ који их посвећујем. 31Али се одврже од мене дом Израиљев у пустињи; не ходише по мојим уредбама, и законе моје одбацише, које ко врши живи кроз њих, и суботе моје грдно оскврнише; зато рекох да ћу излити гњев свој на њих у пустињи да их истријебим. 32Али учиних имена својега ради да се не оскврни пред народима пред којима их изведох.