1И изниче, и поста бусат чокот, низак, којему се лозе пружаху к њему а жиле бијаху под њим; поста чокот, и пусти гране и изби одводе. 2А бијаше други орао велик, великих крила и пернат, и гле, тај чокот пусти к њему жиле своје и гране своје пружи к њему да би га заљевао из бразда свога сада. 3Посађен бијаше у доброј земљи код много воде, да пусти гране и рађа род и буде красна лоза. 4Кажи: овако вели Господ Господ: хоће ли напредовати? неће ли му почупати жиле и род му обломити да се посуши? Све ће му се гране што је пустио посушити, и без велике силе и без многога народа ишчупаће га из коријена. 5Ето, посађен је, хоће ли напредовати? и неће ли се сасвијем посушити чим га се дохвати устока? Посушиће се у бразди гдје је посађен. 6Потом дође ми ријеч Господња говорећи: 7Кажи томе дому одметничком: не знате ли шта је ово? Реци: ево, дође цар Вавилонски у Јерусалим, и узе му цара и кнезове, и одведе их са собом у Вавилон. 8И узе једнога од царскога сјемена, и учини с њим вјеру, и закле га, и узе силне у земљи, 9Да би царство било снижено да се не би подигло, него да би држећи вјеру с њим стајало. 10Али се одметну од њега послав посланике своје у Мисир да му да коња и много народа. Хоће ли бити срећан? хоће ли утећи ко тако чини? ко преступа вјеру хоће ли утећи? 11Тако ја жив био, говори Господ Господ, у мјесту онога цара који га је зацарио, којему је заклетву презрео и којему је вјеру преступио, код њега ће у Вавилону умријети. 12Нити ће му Фараон с великом војском и многим народом помоћи у рату, кад ископа опкопе и погради куле да погуби многе душе. 13Јер презре заклетву преступајући вјеру; и гле, давши руку чини све то; неће утећи. 14Зато овако вели Господ Господ: тако ја жив био, обратићу му на главу заклетву своју коју презре и вјеру своју коју преступи. 15Јер ћу разапети над њим мрежу своју и ухватиће се у замку моју; и одвешћу га у Вавилон, и ондје ћу се судити с њим за безакоње које ми учини. 16И сва бјежан његова са свом војском његовом пашће од мача, а који остану распршаће се у све вјетрове, и познаћете да сам ја Господ говорио. 17Овако вели Господ Господ: али ћу ја узети с врха од тога високога кедра, и посадићу; с врха од младијех грана његовијех одломићу гранчицу, и посадићу на гори високој и уздигнутој. 18На високој гори Израиљевој посадићу је, и пустиће гране, и родиће, и постаће красан кедар, и под њим ће наставати свакојаке птице, у хладу грана његовијех наставаће. 19И сва ће дрвета пољска познати да ја Господ снизих високо дрво и узвисих ниско дрво, посуших зелено дрво и учиних да озелени сухо дрво. Ја Господ рекох, и учинићу. 20 21Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 22Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби? 23Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу. 24Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је, која душа згријеши она ће погинути. 25Јер ако је ко праведан и чини суд и правду, 26На горама не једе и очију својих не подиже ка гаднијем боговима дома Израиљева, и не скврни жене ближњега својега и не иде к жени одвојеној ради нечистоте, 27И никоме не чини насиља, залог дужнику својему враћа, ништа не отима, хљеб свој даје гладноме и голога одијева, 28Не даје на добит и не узима придавка, од неправде устеже руку своју, и право суди између једнога човјека и другога, 29По уредбама мојим ходи, и држи законе моје творећи истину; тај је праведан, доиста ће живјети, говори Господ Господ. 30Ако роди сина лупежа, који би крв прољевао или би чинио тако што, 31А не би чинио свега онога, него би јео на горама, и жену ближњега својега скврнио, 32Сиромаху и убогоме насиље чинио, отимао што, залога не би враћао, и ка гаднијем боговима подизао би очи своје чинећи гад, 33Давао би на добит, и узимао придавак; хоће ли тај живјети? Неће живјети; учинио је све те гадове, доиста ће погинути, крв ће његова на њему бити. 34Али гле, ако роди сина који би видио све гријехе оца својега што чини, и узео би на ум, те не би чинио онако, 35Не би јео на горама, нити би очију својих подизао ка гаднијем боговима дома Израиљева, жене ближњега својега не би скврнио, 36И никоме не би чинио насиља, залога не би узимао и не би ништа отимао, давао би хљеб свој гладноме и голога би одијевао, 37Од сиромаха би устезао руку своју, не би узимао добити ни придавка, законе би моје извршивао и по уредбама мојим ходио; тај неће погинути за безакоње оца својега, доиста ће живјети. 38А отац његов, што је чинио насиље, отимао од брата својега и чинио што није добро у народу свом, гле, он ће погинути за своје безакоње. 39Али говорите: зашто да не носи син безакоња очина? Јер син чини суд и правду, све уредбе моје држи и извршује; доиста ће живјети. 40Која душа згријеши она ће умријети, син неће носити безакоња очина нити ће отац носити безакоња синовљега; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова. 41Ако ли би се безбожник обратио од свијех гријеха својих које учини, и држао би све уредбе моје и творио суд и правду, доиста ће живјети, неће погинути. 42Безакоња његова што их је год учинио неће му се више спомињати, у правди својој коју чини живјеће. 43Еда ли је мени мило да погине безбожник? говори Господ, а не да се одврати од путова својих и буде жив? 44Али кад би се праведник одвратио од правде своје и чинио неправду, и радио по свијем гадовима које чини безбожник, хоће ли он живјети? праведна дјела његова, што је год чинио, неће се споменути; за безакоње своје које учини за гријех свој којим згријеши погинуће. 45Још говорите: није прав пут Господњи. Чујте, доме Израиљев, мој ли пут није прав? нијесу ли ваши путови неправи? 46Кад се праведник одврати од правде своје и чини зло и умре зато, умријеће за зло своје које учини. 47А кад се безбожник одврати од безбожности своје коју је чинио, и чини суд и правду, он ће сачувати у животу душу своју. 48Јер узевши на ум врати се од свијех безакоња својих која учини; доиста ће живјети , и неће погинути. 49Али дом Израиљев вели: пут Господњи није прав. Моји ли путови нијесу прави? доме Израиљев, нијесу ли ваши путови неправи?