1Зато овако вели Господ Господ: какво је међу дрветима шумским дрво од винове лозе, које дадох огњу да га једе, таке ћу учинити становнике Јерусалимске.
2Јер ћу им насупрот окренути лице своје; кад изиду из једнога огња, други ће их огањ прождријети, и познаћете да сам ја Господ, кад окренем лице своје насупрот њима.
3И обратићу земљу у пустињу, јер учинише невјеру, говори Господ Господ.
4
5Опет ми дође ријеч Господња говорећи:
6Сине човјечји, покажи Јерусалиму гадове његове,
7И реци: овако вели Господ Господ Јерусалиму: постањем и родом ти си из земље Хананске; отац ти бјеше Аморејац а мати Хетејка.
8А о рођењу твом, кад си се родила, није ти пупак одрезан и нијеси окупана водом да би била чиста, нити си сољу натрвена ни пеленама повита.
9Око те не пожали да ти учини што од тога и да ти се смилује; него ти би бачена у поље, јер бијаше мрска душа твоја онога дана кад си се родила.
10И идући мимо тебе и видјевши те гдје се ваљаш у својој крви, рекох ти: да си жива у својој крви! и опет ти рекох: да си жива у својој крви!
11И учиних да растеш на тисуће као трава у пољу; и ти нарасте и поста велика и дође до највеће љепоте; дојке ти напупише, и длаке те пробише; али ти бијаше гола нага.
12И идући мимо тебе погледах те, и гле, године ти бијаху године за љубљење; и раширих скут свој на те, и покрих голотињу твоју, и заклех ти се и учиних вјеру с тобом, говори Господ Господ, и ти поста моја.
13И окупах те водом, и спрах с тебе крв твоју, и помазах те уљем.
14И обукох ти везену хаљину, и обух ти цревље од јазавца, и опасах те танким платном и застријех те свилом.
15И накитих те накитом, и метнух ти наруквице на руке и гривну око врата.
16И гривну око чела метнух ти, и обоце у уши, славан вјенац на главу.
17И ти бијаше окићена златом и сребром, и одијело ти бијаше од танкога платна и од свиле и везено, јеђаше бијело брашно и мед и уље, и бијаше врло лијепа, и приспје до царства.
18И разиде се глас о теби по народима ради љепоте твоје, јер бјеше савршена красотом мојом, коју метнух на те, говори Господ Господ.
19Али се ти ослони на љепоту своју, и прокурва се с гласа својега, те си просипала курварство своје свакоме који пролажаше, и бивала си његова.
20И узевши од хаљина својих начинила си шарене висине, и курвала си се на њима, како нигда није било нити ће бити.
21И узевши красни накит свој од мога злата и од мога сребра што ти дадох, начинила си себи мушке ликове, и курвала си се с њима.
22И узевши везене хаљине своје заодјела си их, и уље моје и кад мој ставила си пред њих.
23И хљеб мој, који ти дадох, бијело брашно и уље и мед, чим те храњах, поставила си пред њих за мирис угодни. Тако је било, говори Господ Господ.
24И узимала си синове своје и кћери своје које си родила, и њих си им приносила да се спале. Мало ли бјеше курварства твојега,