1И реци народу земаљском: овако вели Господ Господ за становнике Јерусалимске, за земљу Израиљеву: хљеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустјети и остати без свега што је у њој за безакоње свијех који живе у њој. 2И градови у којима живе опустјеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ. 3Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 4Сине човјечји, кака је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: протежу се дани, и од утваре неће бити ништа? 5Зато им реци: овако вели Господ Господ: укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: близу су дани и ријеч сваке утваре. 6Јер неће више бити у дому Израиљеву залудне утваре ни гатања којим се ласка. 7Јер ћу ја Господ говорити, и што речем збиће се; неће се више одгађати, него за вашега времена, доме одметнички, рећи ћу ријеч и извршићу је, говори Господ Господ. 8Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 9Сине човјечји, гле, дом Израиљев говори: утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко вријеме тај пророкује. 10Зато им реци: овако вели Господ Господ: неће се више одгађати ниједна моја ријеч; ријеч коју речем збиће се, говори Господ Господ. 11 12Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 13Сине човјечји, пророкуј против пророка Израиљевијех који пророкују, и реци тијем који пророкују из свога срца: чујте ријеч Господњу. 14Овако говори Господ Господ: тешко лудијем пророцима који иду за својим духом а ништа нијесу видјели. 15Пророци су твоји, Израиљу, као лисице по пустињама. 16Не излазите на проломе и не ограђујете дома Израиљева да би се одржао у боју у дан Господњи. 17Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају над да ће се ријеч испунити. 18Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? а опет кажете: Господ рече; а ја не рекох. 19Зато овако вели Господ Господ: зато што говорите таштину и видите лаж, зато ево мене на вас, говори Господ Господ. 20И рука ће моја бити против пророка који виде таштину и гатају лаж; неће их бити у збору народа мога, и у пријепису дома Израиљева неће бити записани, нити ће доћи у земљу Израиљеву; и познаћете да сам ја Господ Господ. 21Зато, зато што преластише народ мој говорећи: мир је, а мира не бјеше; и један озида зид, а други га намазаше кречем неваљалијем; 22Реци онијем што мажу неваљалијем кречем да ће пасти; доћи ће силан дажд, и ви, камење великога града, пашћете и олуја ће развалити. 23И гле, кад падне зид, неће ли вам се рећи: гдје је креч којим мазасте? 24Зато овако вели Господ Господ: развалићу олујом у гњеву свом, и силан ће дажд доћи у гњеву мом, и камење великога града у јарости мојој да потре. 25И развалићу зид који намазасте неваљалијем кречем, и оборићу га на земљу да ће му се открити темељ, и пашће, и ви ћете изгинути усред њега, и познаћете да сам ја Господ. 26И тако ћу навршити гњев свој на зиду и на онима који га мажу кречем неваљалијем, и рећи ћу вам: нема зида, нити онијех који га мазаше, 27Пророка Израиљевијех који пророкују Јерусалиму и виде му утваре за мир, а мира нема, говори Господ Господ. 28А ти, сине човјечји, окрени лице своје према кћерима народа својега, које пророкују из свога срца, и пророкуј против њих. 29И реци: овако вели Господ Господ: тешко онима које шију узглавља под све лактове и граде покривала на главу свакога раста да лове душе. Ловите душе мојега народа, а своје ли ћете душе сачувати? 30И скврните ме код народа мојега за грст јечма и за залогај хљеба убијајући душе, које не би требало да умру, и чувајући у животу душе које не треба да живе, лажући народу мојему, који слуша лаж. 31Зато овако вели Господ Господ: ево мене на ваша узглавља, на која ловите душе да вам долијећу, и подераћу их испод лаката ваших, и пустићу душе које ловите да вам долијећу. 32И подераћу покривала ваша и избавићу свој народ из ваших руку, и неће више бити у вашим рукама да вам буду лов, и познаћете да сам ја Господ. 33Јер жалостисте лажју срце праведнику, којега ја не ожалостих, и кријеписте руке безбожнику да се не врати са свога злога пута да се сачува у животу. 34Зато нећете виђати таштине и нећете више гатати, него ћу избавити народ свој из ваших руку, и познаћете да сам ја Господ. 35 36Потом дођоше к мени неки од старјешина Израиљевијех и сједоше преда ме. 37И дође ми ријеч Господња говорећи: 38Сине човјечји, ови су људи ставили у срца своја гадне богове своје, и метнули су преда се о што се спотичу на безакоње своје; траже ли ме доиста? 39Зато говори им и реци им: овако вели Господ Господ: ко је год од дома Израиљева ставио у срце своје гадне богове своје и метнуо преда се о што се спотиче на безакоње своје, па дође к пророку, ја Господ одговорићу му кад дође за мноштво гаднијех богова његовијех, 40Да ухватим дом Израиљев за срце њихово што су се одвратили од мене сви за гаднијем боговима својим. 41Зато реци дому Израиљеву: овако вели Господ Господ: обратите се и отступите од гаднијех богова својих, одвратите лице своје од свијех гадова својих. 42Јер ко би год од дома Израиљева или од иностранаца који живе у Израиљу отступио од мене, и ставио у срце своје гадне богове своје, и метнуо преда се о што ће се спотицати на безакоње своје, па би дошао к пророку да ме упита преко њега, њему ћу одговорити ја сам Господ собом. 43И окренућу лице своје према том човјеку, и учинићу од њега знак и причу, и истријебићу га из народа својега, те ћете познати да сам ја Господ. 44И ако би се пророк преварио, те рекао што, ја Господ преварих онога пророка, и дигнућу руку своју на њ, и истријебићу га из народа својега Израиља. 45И понијеће обојица своје безакоње: како је безакоње онога који пита тако ће бити и пророково безакоње, 46Да више дом Израиљев не отступа од мене и да се више не скврне свакојаким пријеступима својим, него да ми буду народ, и ја да им будем Бог, говори Господ Господ. 47Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 48Сине човјечји, ако ми која земља згријеши учинивши невјеру, и ја дигнем руку своју на њу и сломим јој потпору у хљебу, и пустим на њу глад и истријебим у њој људе и стоку, 49Ако би у њој била ова три човјека: Ноје, Данило и Јов, они ће правдом својом избавити душе своје, говори Господ Господ. 50Ако пустим љуте звијери у земљу, те поморе људе, и она опусти да нико не може пролазити од звијерја; 51Ако би у њој била та три човјека, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити, а земља ће опустјети. 52Или ако мач пустим на ту земљу, и речем: мачу, прођи ту земљу, да истријебим у њој људе и стоку; 53Ако би та три човјека била у њој, тако ја био жив, говори Господ Господ, неће избавити синова ни кћери, него ће се сами избавити. 54Или ако пустим помор на земљу и излијем гњев свој на њу да би крв текла да истријебим у њој људе и стоку; 55Ако би Ноје, Данило и Јов били у њој, тако ја жив био, говори Господ Господ, неће избавити сина ни кћери, него ће своје душе избавити правдом својом. 56Јер овако вели Господ Господ: акамоли кад пустим четири љута зла своја, мач и глад и зле звијери и помор на Јерусалим, да истријебим у њему људе и стоку. 57И опет, гле, неколико ће их остати у њему који ће се избавити, синови или кћери, они ће изаћи к вама, и видјећете пут њихов и дјела њихова, и утјешићете се за зло које ћу пустити на Јерусалим, за све што ћу пустити на њ. 58И они ће вас утјешити кад видите пут њихов и дјела њихова; и познаћете да нијесам без узрока учинио што сам год учинио у њему, говори Господ Господ. 59 60Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 61Сине човјечји, шта је дрво од лозе винове према сваком другом дрвету, или лоза винова према дрвећу у шуми? 62Узима ли се од ње дрво да се начини што? узима ли се од ње клин да се објеси о њему какав суд? 63Гле, меће се у огањ да изгори; кад јој оба краја сажеже огањ, и средина јој изгори, хоће ли још бити за што?