1И познаћете да сам ја Господ, јер по уредбама мојим не ходисте нити закона мојих извршивасте, него чинисте по законима тијех народа што су око вас. 2А кад пророковах, умрије Фелатија син Венајин; тада падох на лице своје и повиках иза гласа и рекох: јаох Господе Господе! хоћеш ли да истријебиш остатак Израиљев? 3А глас Господњи дође ми говорећи: 4Сине човјечји, браћа су твоја, браћа твоја, родбина твоја и дом Израиљев васколики, којима говорише Јерусалимљани: идите далеко од Господа, нама је дата земља у нашљедство. 5Зато реци: овако вели Господ Господ: ако их и одагнах далеко међу народе, ако их и расијах по земљама, опет ћу им бити светиња за мало у земљама у које отидоше. 6Зато реци: овако вели Господ Господ: сабраћу вас из народа и покупићу вас из земаља у које се расијасте, и даћу вам земљу Израиљеву. 7И кад дођу у њу, избациће из ње све гадове њезине и све гнусобе њезине. 8И даћу им једно срце и нов дух метнућу у њих, и извадићу из тијела њихова камено срце и даћу им срце месно, 9Да би ходили по мојим уредбама и држали моје законе и извршивали их; и биће ми народ, и ја ћу им бити Бог. 10А којима срце иде по жељи гнусоба њиховијех и гадова њиховијех, њихов ћу пут обратити на њихову главу, говори Господ Господ. 11Потом махнуше херувими крилима својим, и точкови отидоше према њима, и слава Бога Израиљева бјеше озго над њима. 12И подиже се слава Господња исред града, и стаде на гори која је с истока граду. 13А мене дух подиже и однесе у утвари духом Божјим у Халдејску к робљу; и утвара коју видјех отиде од мене. 14И казах робљу све ријечи Господње што ми показа. 15 16Опет ми дође ријеч Господња говорећи: 17Сине човјечји, усред дома одметничкога сједиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички. 18Зато ти, сине човјечји, спреми што треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из својега мјеста на друго мјесто на њихове очи, не би ли видјели, јер су дом одметнички. 19И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиди увече на њихове очи као они који се селе. 20На њихове очи прокопај зид, и изнеси своје ствари. 21На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљеву. 22И учиних тако како ми се заповједи; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи. 23А ујутру дође ми ријеч Господња говорећи: