1Потом ми рече: још ћеш видјети већих гадова које они чине. 2И одведе ме на врата дома Господњега која су са сјевера; и гле, жене сјеђаху и плакаху за Тамузом. 3И рече ми: јеси ли видио, сине човјечји? још ћеш видјети већих гадова од тијех. 4И одведе ме у тријем унутрашњи дома Господњега; и гле, на уласку у цркву Господњу између тријема и олтара бјеше око двадесет и пет људи окренутијех леђима к цркви Господњој лицем к истоку, и клањаху се сунцу према истоку. 5Тада ми рече: јеси ли видио, сине човјечји? мало ли је дому Јудину што чине те гадове које чине овдје? него још напунише земљу насиља и окренуше се да ме драже; и ето држе грану пред носом својим. 6Зато ћу и ја учинити у гњеву, неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, и кад стану викати иза гласа у моје уши, нећу их услишити. 7 8Потом повика иза гласа, те чух, и рече: приступите који сте послани на град сваки с оружјем својим смртнијем у руци. 9И гле, шест људи дође до високих врата, која гледају на сјевер, сваки са својим оружјем смртнијем у руци, и међу њима бјеше један човјек обучен у платно с оправом писарском уз бедрицу; и дошавши стадоше код олтара мједенога. 10А слава Бога Израиљева подиже се с херувима, на којима бијаше, на праг од дома, и викну човјека обученога у платно који имаше уз бедрицу оправу писарску. 11И рече му Господ: прођи посред града, посред Јерусалима, и забиљежи биљегом чела онијем људима који уздишу и који ридају ради свијех гадова што се чине усред њега. 12А другима рече и чух: прођите за њим по граду, и побијте, нека не жали око ваше нити се смилујте; 13Старце и младиће, и дјевојке и дјецу и жене побијте да се истријебе; али на коме год буде знак, к њему не приступајте; и почните од моје светиње. И почеше од моје светиње. И почеше од старјешина што бјеху пред домом. 14И рече им: оскврните дом, и напуните тријемове побијенијех; идите. И изашавши стадоше убијати. 15А кад убијаху и ја остах, падох на лице своје и повиках и рекох: јаох Господе Господе, еда ли ћеш затрти сав остатак Израиљев изливши гњев свој на Јерусалим? 16А он им рече: безакоње дома Израиљева и Јудина превелико је, и пуна је земља крви, и град је пун опачине; јер рекоше: Господ је оставио земљу, и Господ не види. 17Зато ни моје око неће жалити, нити ћу се смиловати; пут њихов обратићу на главу њихову. 18И гле, човјек, обучен у платно, којему уз бедрицу бијаше оправа писарска, јави говорећи: учинио сам како си ми заповједио. 19 20Потом видјех, и гле, на небу које бијаше над главама херувимима показа се над њима као камен сафир на очи као пријесто. 21И проговори човјеку обученом у платно, и рече: уђи међу точкове под херувимима, и узми пуне прегршти жеравице између херувима и разаспи на град. И уђе на моје очи. 22А херувими стајаху с десне стране дома кад уђе човјек, и облак напуни унутрашњи тријем. 23И слава Господња подиже се с херувима на праг од дома, и напуни се дом облака, а тријем се напуни свјетлости славе Господње. 24И лупа крила у херувима чујаше се до спољашњега тријема као глас Бога свемогућега кад говори. 25И кад заповједи човјеку обученоме у платно говорећи: узми огња између точкова између херувима; он уђе и стаде код точкова. 26И један херувим пружи руку своју између херувима к огњу који бијаше међу херувимима, и узе и метну у прегршти обученоме у платно, и он прими и изиде. 27А виђаше се у херувима као рука човјечија под крилима. 28И видјех, и гле, четири точка код херувима, по један точак код једнога херувима, и точкови бијаху на очи као камен хрисолит.