1Напољу мач, а унутра помор и глад; ко буде у пољу, погинуће од мача; а ко буде у граду, њега ће глад и помор прождријети. 2А који их утеку, избавиће се и биће по горама као голубови из долина, сви ће уздисати, сваки за своје безакоње. 3Све ће руке клонути и сва ће кољена постати као вода. 4И припасаће око себе костријет, и дрхат ће их попасти, и на сваком ће лицу бити стид, и све ће им главе бити ћелаве. 5Сребро ће своје побацати по улицама, и злато ће њихово бити као нечистота; сребро њихово и злато њихово неће их моћи избавити у дан гњева Господњега; неће наситити душе своје нити ће напунити трбуха својега, јер им је безакоње њихово спотицање. 6Јер славни накит свој обратише на охолост, и начинише од њега ликове гадова својих, гнусобе своје; зато учиних да им је нечистота. 7И даћу га у руке иностранцима да га разграбе, и безбожницима на земљи да је плијен, и оскврниће га. 8И одвратићу лице своје од њих, и оскврниће светињу моју, и ући ће у њу лупежи и оскврниће је. 9Начини вериге, јер је земља пуна крвнога суда, и град је пун насиља. 10Зато ћу довести најгоре између народа да наслиједе куће њихове, и укинућу охолост силнијех, и света мјеста њихова оскврниће се. 11Иде погибао; они ће тражити мира, али га неће бити. 12Невоља за невољом долазиће, и глас за гласом стизаће; и они ће тражити утвару од пророка; закона ће нестати у свештеника и свјета у стараца. 13Цар ће тужити, и кнезови ће се обући у жалост, и руке народу земаљском дрктаће; учинићу им по путовима њиховијем и судићу им према судовима њиховијем; и познаће да сам ја Господ. 14 15А шесте године, шестога мјесеца, дана петога, кад сјеђах у својој кући и старјешине Јудине сјеђаху преда мном, паде ондје на ме рука Господа Господа. 16И видјех, а то облик на очи као огањ, од бедара му доље бјеше огањ, а од бедара горе бјеше као свјетлост, као јака свјетлост. 17И пружи као руку, и ухвати ме за косу на глави, и подиже ме дух међу небо и земљу, и однесе ме у Јерусалим у утвари Божјој на врата унутрашња која гледају на сјевер, гдје стајаше идол од ревности, који дражи на ревност. 18И гле, ондје бјеше слава Бога Израиљева на очи као она што је видјех у пољу. 19И рече ми: сине човјечји, подигни очи своје к сјеверу. И подигох очи своје к сјеверу, и гле, са сјевера на вратима олтарским бијаше онај идол од ревности на уласку. 20Потом ми рече: сине човјечји, видиш ли што ти раде? велике гадове које ту чини дом Израиљев да отидем далеко од светиње своје? Али ћеш још видјети већих гадова. 21И одведе ме на врата од тријема, и погледах, а то једна рупа у зиду. 22А он ми рече: сине човјечји, прокопај овај зид. И прокопах зид, а то једна врата. 23Тада ми рече: уђи и види опаке гадове које чине ту. 24И ушав видјех, и гле, свакојаке животиње што гамижу и свакојаки гадни скотови, и сви гадни богови дома Израиљева бијаху написани по зиду свуда унаоколо. 25И пред њима стајаше седамдесет људи између старјешина дома Израиљева с Јазанијом сином Сафановијем, који стајаше међу њима, сваки с кадионицом својом у руци, и подизаше се густ облак од када.