1И побијени ће падати усред вас, и познаћете да сам ја Господ.
2Али ћу вас оставити неколико који би утекли од мача међу народима кад се расијете по земљама.
3И који вас утеку, опоменуће се мене међу народима, гдје буду у ропству, како ми дотужаше срцем својим курварским које отступи од мене, и очима својим курварским, којима идоше за гаднијем боговима својим, и сами ће себи бити мрски за зла која чинише у свијем градовима својим.
4И познаће да сам ја Господ и да нијесам говорио узалуд да ћу им учинити то зло.
5Овако вели Господ Господ: пљесни рукама и лупи ногом, и реци: јаох! ради свијех гаднијех зала дома Израиљева, јер ће пасти од мача, од глади и од помора.
6Ко буде далеко, умријеће од помора; а ко буде близу, пашће од мача; а ко остане и буде опкољен, умријеће од глади; тако ћу навршити гњев свој на њима.
7И познаћете да сам ја Господ кад буду побијени њихови међу гаднијем боговима њиховијем, око олтара њиховијех, на сваком високом хуму и на свијем врховима горским и под сваким зеленијем дрветом и под сваким гранатијем храстом, свуда гдје су кадили угоднијем мирисима свијем гаднијем боговима својим.
8Јер ћу замахнути руком својом на њих, и обратићу земљу њихову у пустош гору од пустиње Дивлате по свијем становима њиховијем; и познаће да сам ја Господ.
9
10Потом дође ми ријеч Господња говорећи:
11Сине човјечји, овако каже Господ Господ за земљу Израиљеву: крај, дође крај на четири стране земљи.
12Дође ти крај, и пустићу гњев свој на те, и судићу ти по путовима твојим и обратићу на те све гадове твоје.
13И око моје неће те пожалити, нити ћу се смиловати, него ћу путове твоје обратити на те, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ.
14Овако вели Господ Господ: зло, једно зло, ево иде.
15Крај дође, крај дође, уста на те, ево дође.
16Дође јутро теби, становниче земаљски, дође вријеме, приближи се дан, кад ће бити полом а не јека горска.
17Сада ћу одмах излити јарост своју на те, и навршићу гњев свој на теби, и судићу ти по твојим путовима, и обратићу на те све гадове твоје.
18Неће жалити око моје, нити ћу се смиловати, даћу ти по путовима твојим, и гадови ће твоји бити усред тебе, и познаћете да сам ја Господ, који бије.
19Ево дана, ево дође, јутро наста, процвате прут, поноситост напупи.
20Насиље нарасте прут безакоња, нико неће остати од њих ни од мноштва њихова ни од буке њихове, нити ће бити нарицања за њима.
21Дође вријеме, приспје дан; ко купује нека се не радује, и ко продаје нека не жали, јер ће доћи гњев на све људство њихово.
22Јер ко продаје, неће опет доћи до онога што прода, ако и остане жив; јер утвара за све мноштво њихово неће се вратити натраг, и нико се неће окријепити безакоњем својим да сачува живот свој.