1Ко украде вола или овцу или козу, и закоље или прода, да врати пет волова за једнога вола, а четири овце или козе за једну овцу или козу. 2Ако се лупеж ухвати гдје поткопава, те буде рањен тако да умре, да не буде крив за крв онај који га буде убио; 3Али ако се буде сунце родило, да је крив за крв. А лупеж све да накнади; ако ли не би имао, онда да се он прода за своју крађу. 4Ако се нађе што је покрао у његовој руци живо, био во или магарац или овца или коза, да врати двоструко. 5Ко потре њиву или виноград пустивши стоку своју да пасе по туђој њиви, да накнади најбољим са своје њиве и најбољим из свога винограда. 6Ако изађе ватра и наиђе на трње, па изгори стог или жито које још стоји или њива, да накнади онај који је запалио. 7Ако ко да ближњему својему новце или посуђе на оставу, па се украде из куће његове, ако се нађе лупеж, да плати двојином; 8Ако ли се не нађе лупеж, онда господар од оне куће да стане пред судије да се закуне да није посегао руком својом на ствар ближњега својега. 9За сваку ствар за коју би била распра, или за вола или за магарца или за овцу или за козу, или за хаљину, за сваку ствар изгубљену, кад ко каже да је његова, пред судије да дође распра обојице, па кога осуде судије, онај да врати ближњему својему двојином. 10Ако ко да ближњему својему да чува магарца или вола или овцу или козу или како год живинче, па угине или охроне, или га ко отјера а да нико не види, 11Заклетва Господња нека буде између њих, да није посегао руком својом на ствар ближњега својега, и господар од ствари нека пристане, а онај да не плати. 12Ако ли му буде украдено, нека плати господару његову. 13Ако ли га буде растргла звјерка да донесе од њега свједоџбу, и да не плати што је растргнуто. 14Ако ко узме у ближњега својега живинче на послугу, па охроне или угине, а господар му не буде код њега, да плати. 15Ако ли господар буде код њега, да не плати. Ако ли буде најмљено, да плати само најам. 16Ко би преварио дјевојку, која није заручена, те би спавао с њом, да јој да прћију и узме је за жену. 17А ако му је отац њезин не би хтио дати, да да новаца колико иде у прћију дјевојци. 18Вјештици не дај да живи. 19Ко би облежао живинче, да се погуби. 20Ко жртву приноси боговима другим осим јединога Господа, да се истријеби као проклетник. 21Дошљаку немој чинити криво нити га цвијелити, јер сте били дошљаци у земљи Мисирској. 22Немојте цвијелити удовице и сироте. 23Ако ли коју цвијелиш у чем год, и повиче к мени, чућу вику њезину, 24И запалиће се гњев мој, и побићу вас мачем, па ће ваше жене бити удовице и ваша дјеца сироте. 25Кад даш у зајам новаца народу мојему, сиромаху који је код тебе, немој му бити као каматник, не ударајте на њ камате. 26Ако узмеш у залогу хаљину ближњему својему, врати му је прије него сунце зађе; 27Јер му је то све одијело чим заклања тијело своје; у чем ће спавати? па кад повиче к мени, ја ћу га чути, јер сам милостив. 28Немој псовати судија, и старјешини народа својега не говори ружно. 29Од љетине своје и од житких ствари својих немој се затезати да принесеш првине; првенца између синова својих мени да даш. 30Тако чини с волом својим и с овцом и с козом; седам дана нека буде с мајком својом, а осмога дана да га даш мени. 31Бићете ми свети људи; меса у пољу растргнута не једите, баците га псима.