1А Јотор свештеник Мадијамски, таст Мојсијев, чу све што учини Господ Мојсију и Израиљу народу својему, како изведе Господ Израиља из Мисира; 2И узе Јотор таст Мојсијев Сефору жену Мојсијеву, коју бјеше послао натраг, 3И два сина њезина, од којих једном бјеше име Гирсам, јер рече: туђин сам у земљи туђој, 4А другом бјеше име Елиезер, јер, рече, Бог оца мојега би ми у помоћи и оте ме од мача Фараонова. 5И пође Јотор таст Мојсијев са синовима његовијем и са женом његовом к Мојсију у пустињу, гдје бјеше у околу под гором Божијом. 6И поручи Мојсију: ја таст твој Јотор идем к теби и жена твоја и оба сина њезина с њом. 7И Мојсије изиде на сусрет тасту својему и поклони му се и цјелива га; и упиташе се за здравље, па уђоше под шатор његов. 8И приповједи Мојсије тасту својему све што учини Господ Фараону и Мисирцима ради Израиља, и све невоље, које их налазише путем, и како их избави Господ. 9И радоваше се Јотор свему добру што учини Господ Израиљу избавивши га из руке Мисирске; 10И рече Јотор: благословен да је Господ, који вас избави из руке Мисирске, и из руке Фараонове, који избави народ из ропства Мисирскога. 11Сад видим да је Господ већи од свијех богова, јер чим се поношаху онијем их самијем надвиси. 12И узе Јотор таст Мојсијев и принесе Богу жртву паљеницу и принос; и дође Арон и све старјешине Израиљске, и једоше с тастом Мојсијевијем пред Богом. 13А сјутрадан сједе Мојсије да суди народу; и стајаше народ пред Мојсијем од јутра до вечера. 14А таст Мојсијев гледајући све шта ради с народом, рече: шта то радиш с народом? зашто сједиш сам, а вас народ стоји пред тобом од јутра до вечера? 15А Мојсије рече тасту својему: јер долази народ к мени да пита Бога. 16Кад имају што међу собом, долазе к мени, те им судим и казујем наредбе Божје и законе његове. 17А таст Мојсијев рече му: није добро што радиш. 18Уморићеш се и ти и народ који је с тобом; јер је то тешко за тебе, нећеш моћи сам вршити. 19Него послушај мене; ја ћу те свјетовати, и Бог ће бити с тобом; ти буди пред Богом за народ, и ствари њихове јављај Богу; 20И учи их наредбама и законима његовијем, и показуј им пут којим ће ићи и шта ће радити. 21А из свега народа избери људе поштене, који се боје Бога, људе праведне, који мрзе на мито, па их постави над њима за поглаваре, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике; 22Они нека суде народу у свако доба; па сваку ствар велику нека јављају теби, а сваку ствар малу нека расправљају сами; тако ће ти бити лакше, кад и они стану носити терет с тобом. 23Ако то учиниш, и Бог ти заповједи, можеш се одржати, и сав ће народ доћи мирно на своје мјесто. 24И Мојсије послуша таста својега, и учини све што рече. 25И изабра Мојсије из свега Израиља људе поштене, и постави их за поглаваре над народом, тисућнике, стотинике, педесетнике и десетнике. 26Који суђаху народу у свако доба, а ствари тешке јављаху Мојсију, а мале ствари расправљаху сами. 27Послије отпусти Мојсије таста својега, који се врати у своју земљу.