1А Господ рече Мојсију: још ћу једно зло пустити на Фараона и на Мисир, па ће вас онда пустити; пустиће сасвијем, и још ће вас тјерати. 2А сада кажи народу нека сваки човјек иште у сусједа својега и свака жена у сусједе своје накита сребрнијех и накита златнијех. 3И Господ учини те народ нађе љубав у Мисираца; и сам Мојсије бјеше врло велик човјек у земљи Мисирској код слуга Фараоновијех и код народа. 4И рече Мојсије: овако вели Господ: око поноћи проћи ћу кроз Мисир, 5И помријеће сви првенци у земљи Мисирској, од првенца Фараонова, који шћаше сједјети на пријестолу његову, до првенца слушкиње за жрвњем, и од стоке што је год првенац. 6И биће вика велика по свој земљи Мисирској, какве још није било нити ће је кад бити. 7А код синова Израиљевијех нигдје неће ни пас језиком својим маћи ни међу људима ни међу стоком, да знате да је Господ учинио разлику између Израиљаца и Мисираца. 8И доћи ће све те слуге твоје к мени, и поклониће ми се говорећи: иди, и ти и сав народ који је пристао за тобом. И онда ћу изаћи. И отиде Мојсије од Фараона с великим гњевом. 9А Господ рече Мојсију: неће вас послушати Фараон, да бих умножио чудеса своја у земљи Мисирској. 10И Мојсије и Арон учинише сва ова чудеса пред Фараоном, а Господ учини те отврдну срце Фараону, и не пусти синова Израиљевијех из земље своје.