1Ово су имена синова Израиљевијех који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом: 2Рувим, Симеун, Левије и Јуда, 3Исахар, Завулон и Венијамин, 4Дан и Нефталим, Гад и Асир. 5А свега бијаше их од бедара Јаковљевијех седамдесет душа с Јосифом, који бјеше у Мисиру. 6А Јосиф умрије и сва браћа његова и сав онај нараштај. 7И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни. 8Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа; 9И рече народу својему: гле, народ синова Израиљевијех већи је и силнији од нас. 10Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не отиду из земље. 11И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу. 12Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевијех. 13И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове, 14И загрчиваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху. 15И још заповједи цар Мисирски бабицама Јеврејским, од којих једној бјеше име Сефора а другој Фува, 16И рече: кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо. 17Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар Мисирски, него остављаху дјецу у животу. 18А цар Мисирски дозва бабице, и рече им: зашто то чините, те остављате у животу мушку дјецу? 19А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде. 20И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома; 21И што се бабице бојаху Бога, начини им куће. 22Тада заповједи Фараон свему народу својему говорећи: свакога сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.