1Тада отиде Мардохеј и учини све како му заповједи Јестира. 2 3А трећи дан обуче се Јестира у царско одијело, и стаде у тријему унутрашњега двора царскога према стану цареву; а цар сјеђаше на царском пријестолу свом у двору царском према вратима од двора. 4И кад цар угледа царицу Јестиру гдје стоји у тријему, она нађе милост пред њим, те цар пружи према Јестири златну палицу која му бјеше у руци, и Јестира приступи и дотаче се краја од палице. 5И рече јој цар: што ти је, царице Јестиро? и шта желиш? ако је и до половине царства, даће ти се. 6А Јестира рече: ако је угодно цару, нека дође цар с Аманом данас на објед који сам му зготовила. 7А цар рече: зовите брже Амана да учини што рече Јестира. И дође цар с Аманом на објед који зготови Јестира. 8Потом цар напив се вина рече Јестири: шта желиш? даће ти се; и шта молиш? ако је и до половине царства, биће. 9А Јестира одговарајући рече: желим и молим: 10Ако сам нашла милост пред царем, и ако је угодно цару да ми да што желим и учини што молим, нека опет дође цар с Аманом на објед који ћу им зготовити, и сјутра ћу учинити по ријечи царевој. 11И тако отиде Аман онај дан весео и добре воље. Али кад видје Аман Мардохеја на вратима царевијем а он не уста нити се маче пред њим, напуни се Аман гњева на Мардохеја. 12Али се уздржа Аман докле дође кући својој; потом посла и сазва пријатеље своје и Сересу жену своју. 13И приповједи им Аман о слави богатства својега и о мноштву синова својих и о свему чим га је подигао цар и како га је узвисио сврх кнезова и слуга царских. 14И дода Аман: па и царица Јестира никога осим мене не позива с царем на објед, који бјеше зготовила, па и сјутра сам позван к њој с царем.