1Вријеме кад се дере, и вријеме кад се сашива; вријеме кад се мучи, и вријеме кад се говори. 2Вријеме кад се љуби, и вријеме кад се мрзи; вријеме рату и вријеме миру. 3Кака је корист ономе који ради од онога око чега се труди? 4Видио сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих. 5Све је учинио да је лијепо у своје вријеме, и свијет метнуо им је у срце, али да не може човјек докучити дјела која Бог твори, ни почетка ни краја. 6Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свога. 7И кад сваки човјек једе и пије и ужива добра од свакога труда својега, то је дар Божји. 8Дознах да што год твори Бог оно траје довијека, не може му се ништа додати нити се од тога може што одузети; и Бог твори да би га се бојали. 9Што је било то је сада, и што ће бити то је већ било; јер Бог повраћа што је прошло. 10Још видјех под сунцем гдје је мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност. 11И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има вријеме свему и сваком послу. 12Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока. 13Јер што бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човјек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина. 14Све иде на једно мјесто; све је од праха и све се враћа у прах. 15Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доље под земљу? 16Зато видјех да ништа нема боље човјеку него да се весели онијем што ради, јер му је то дио; јер ко ће га довести да види што ће бити послије њега? 17 18Опет видјех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе онијех којима се чини неправда, и немају ко би их потјешио ни снаге да се избаве из руку онијех који им чине неправду; немају никога да их потјеши. 19Зато хвалих мртве који већ помријеше више него живе који још живе. 20Али је бољи и од једнијех и од другијех онај који још није постао, који није видио зла што бива под сунцем. 21Јер видјех сваки труд и свако добро дјело да од њега бива завист човјеку од ближњега његова. И то је таштина и мука духу. 22Безумник склапа руке своје, и једе своје тијело. 23Боља је једна грст у миру него обје грсти с трудом и муком у духу. 24Опет видјех таштину под сунцем: 25Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његову, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: за кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао. 26Боље је двојици него једному, јер имају добру добит од свога труда. 27Јер ако један падне, други ће подигнути друга својега; а тешко једному! ако падне, нема другога да га подигне. 28Јоште ако двојица спавају заједно, грије један другога; а један како ће се згријати? 29И ако би ко надјачао једнога, двојица ће му одољети; и трострука врвца не кида се лако.