1
2Ја рекох у срцу свом: дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то бјеше таштина.
3Смијеху рекох: лудујеш; и весељу: шта то радиш?
4Размишљах у срцу свом да пуштам тијело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
5Велика дјела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;
6Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета роднијех;
7Начиних себи језера водена да заљевам из њих шуму гдје расту дрвета;
8Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођенијех у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свијех који бише прије мене у Јерусалиму;
9Такођер накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи пјевача и пјевачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
10И тако постах већи и силнији од свијех који бише прије мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
11И што год жељаху очи моје, не брањах им нити украћивах срцу својему какога весеља, него се срце моје весељаше са свакога труда мојега, и то ми бијаше дио од свакога труда мојега.
12А кад погледах на сва дјела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све бјеше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
13Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човјек који би настао послије цара? што је већ учињено.
14И видјех да је боља мудрост од лудости, као што је боља свјетлост од мрака.
15Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такођер дознах да једнако бива свјема.
16Зато рекох у срцу свом: мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.
17Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник довијека; јер што сада јест, све се заборавља послије, и мудрац умире као и безумник.
18Зато ми омрзе живот, јер ми није мило што бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
19И омрзе ми сав труд мој око којега се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човјеку који ће настати након мене.
20И ко зна хоће ли бити мудар или луд? и опет ће бити господар од свега труда мојега око којега се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.