1Пут орлов у небо, пут змијин по стијени, пут лађин посред мора, и пут човјечији к дјевојци. 2Таки је пут курвин: једе, и убрише уста, па вели: нијесам учинила зла. 3Од трога се потреса земља, и четвртога не може поднијети: 4Од слуге, кад постане цар, од безумника, кад се наједе хљеба. 5Од пуштенице, кад се уда, од слушкиње кад наслиједи госпођу своју. 6Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца: 7Мрави, који су слаб народ, али опет приправљају у љето себи храну; 8Питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камену граде себи кућу; 9Скакавци, који немају цара, али опет иду сви јатом; 10Паук, који рукама ради и у царским је дворима. 11Троје лијепо корача, и четврто лијепо ходи: 12Лав, најјачи између звјерова, који не узмиче ни пред ким, 13Коњ опасан по бедрима или јарац, и цар на кога нико не устаје. 14Ако си лудовао понесавши се или си зло мислио, метни руку на уста. 15Кад се разбија млијеко, излази масло; и ко јако нос утире, изгони крв; тако ко дражи на гњев, замеће свађу. 16 17Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи, којима га је учила мати његова. 18Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих? 19Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве. 20Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће, 21Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику. 22Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца; 23Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке. 24Отворај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти. 25Отворај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме. 26Ко ће наћи врсну жену? јер вриједи више него бисер.