1Држите и творите све заповијести које вам ја заповиједам данас, да бисте живи били и умножили се, и да бисте ушли у земљу за коју се Господ заклео оцима вашим, и да бисте је наслиједили. 2И опомињи се свега пута којим те је водио Господ Бог твој четрдесет година по пустињи, да би те намучио и искушао, да се зна шта ти је у срцу, хоћеш ли држати заповијести његове или нећеш. 3И мучио те је, глађу те морио; али те је опет хранио маном, за коју ти нијеси знао ни оци твоји, да би ти показао да човјек не живи о самом хљебу него о свему што излази из уста Господњих. 4Одијело твоје не оветша на теби нити нога твоја отече за овијех четрдесет година; 5Зато познај у срцу свом да те Господ Бог твој гаји као што човјек гаји своје дијете. 6И држи заповијести Господа Бога својега ходећи путовима његовијем и бојећи се њега. 7Јер Господ Бог твој увешће те сада у добру земљу, у земљу у којој има доста потока и извора и језера, што извиру по долинама и по брдима; 8У земљу изобилну пшеницом и јечмом и виновом лозом и смоквама и шипцима, земљу изобилну маслином, од које бива уље, и медом; 9У земљу, гдје нећеш сиротињски јести хљеба, гдје ти неће ништа недостајати; у земљу гдје је камење гвожђе и гдје ћеш из брда њезинијех сјећи мјед. 10Јешћеш и бићеш сит, па благосиљај Господа Бога својега за добру земљу коју ти да. 11И чувај се да не заборавиш Господа Бога својега бацивши у немар заповијести његове и законе његове и уредбе његове, које ти ја заповиједам данас. 12И кад узједеш и наситиш се, и добре куће начиниш и у њима станеш живјети, 13И кад се говеда твоја и овце твоје наплоде, и кад ти се намножи сребро и злато, и што год имаш кад ти се намножи, 14Немој да се понесе срце твоје и заборавиш Господа Бога својега, који те је извео из земље Мисирске, из куће ропске; 15Који те је водио преко оне пустиње велике и страшне гдје живе змије ватрене и скорпије, гдје је суша а нема воде; који ти је извео воду из тврдога камена; 16Који те је хранио у пустињи маном, за коју не знаше оци твоји, да би те намучио и искушао те, и најпослије да би ти добро учинио. 17Нити говори у срцу својем: моја снага, и сила моје руке добавила ми је ово благо. 18Него се опомињи Господа Бога својега; јер ти он даје снагу да добављаш благо, да би потврдио завјет свој, за који се заклео оцима твојим, као што се види данас. 19Ако ли заборавиш Господа Бога својега, и пођеш за другим боговима и њима станеш служити и клањати се, свједочим вам данас да ћете зацијело пропасти, 20Пропашћете као народи које Господ потире испред вас, јер не послушасте гласа Господа Бога својега.