1И Мојсије сазва сав народ Израиљев,и рече им чуј Израиљу уредбе и законе, које ћу данас казати да чујете, да их научите и држите их и творите. 2Господ Бог наш учини с нама завјет на Хориву. 3Није с оцима нашим учинио тај завјет, него с нама, који смо данас ту сви живи. 4Лицем к лицу говорио вам је Господ на овој гори исред огња; 5Ја тада стајах између Господа и вас, да вам јавим ријечи Господње, јер вас бјеше страх од огња и не изидосте на гору; и рече: 6Ја сам Господ Бог твој који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога, 7Немој имати богова других до мене. 8Не гради себи лика резанога, нити какве слике од твари које су горе на небу или које су доље на земљи или које су у води испод земље. 9Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који на синовима походим безакоња отаца њиховијех до трећега и до четвртога кољена, онијех који мрзе на ме, 10А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје. 11Не узимај узалуд имена Господа Бога својега, јер неће пред Господом бити прав ко узме име његово узалуд. 12Држи дан од одмора и светкуј га, као што ти је заповиједио Господ Бог твој. 13Шест дана ради и свршуј све послове своје. 14А седми је дан одмор Господу Богу твојему; немој радити никакога посла ни ти ни син твој ни кћи твоја ни слуга твој ни слушкиња твоја, ни во твој ни магарац твој, нити које живинче твоје, ни дошљак који је код тебе, да би се одморио слуга твој и слушкиња твоја као и ти. 15И памти да си био роб у земљи Мисирској, и Господ Бог твој изведе те оданде руком крјепком и мишицом подигнутом. Зато ти је Господ Бог твој заповједио да светкујеш дан од одмора. 16Поштуј оца својега и матер своју , као што ти је заповиједио Господ Бог твој, да би се продуљили дани твоји и да би ти добро било на земљи, коју ти даде Господ Бог твој. 17Не убиј. 18Не чини прељубе. 19Не кради. 20Не свједочи лажно на ближњега својега. 21Не пожели жене ближњега својега, не пожели куће ближњега својега, ни њиве његове, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта шта је ближњега твојега. 22Те ријечи изговори Господ свему збору вашему на гори исред огња, облака и мрака, гласом великим, и ништа више, него их написа на двије плоче камене које ми даде. 23А ви кад чусте глас исред таме, јер гора огњем гораше, приступисте к мени, сви главари од племена ваших и старјешине ваше, 24И рекосте: гле, показа нам Господ Бог наш славу и величину своју, и чусмо глас његов исред огња; данас видјесмо гдје Бог говори с човјеком, и човјек оста жив. 25Па сада зашто да помремо? јер ће нас спалити онај огањ велики; ако јоште чујемо глас Господа Бога својега, помријећемо. 26Јер које је тијело чуло глас Бога живога гдје говори исред огња, као ми, и стало живо? 27Иди ти, и саслушај све што ће ти казати Господ Бог наш, па онда ти кажи нама што ти год рече Господ Бог наш, а ми ћемо слушати и творити. 28И Господ чу глас од ријечи ваших кад ви говорасте, и рече ми Господ: чух глас од ријечи тога народа, које рекоше теби; што рекоше добро рекоше. 29О, кад би им било срце свагда тако да ме се боје и држе све заповијести моје свагда, да би било добро њима и синовима њиховијем довијека. 30Иди, реци им: вратите се у шаторе своје. 31А ти стани овдје код мене, и казаћу ти све заповијести и уредбе и законе, које ћеш их научити да творе у земљи коју им дајем у нашљедство. 32Гледајте, дакле да чините онако како вам је заповједио Господ Бог ваш, не сврћите ни надесно ни налијево. 33Цијелијем путем, који вам је заповједио Господ Бог ваш, идите, да бисте живи били и да би вам добро било, и да би вам се продуљили дани у земљи коју ћете наслиједити.