1Кад видиш вола или овцу брата својега гдје лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату својему. 2Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати. 3Тако учини и с магарцем његовијем и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата својега изгубљеном, кад је изгуби а ти је нађеш, немој проћи мимо њу. 4Кад видиш магарца или вола брата својега гдје је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим. 5Жена да не носи мушкога одијела нити човјек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини. 6Кад наиђеш путем на гнијездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима. 7Него пусти мајку а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продуљили дани. 8Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крви на дом свој, кад би ко пао с њега. 9Не сиј у винограду својем другога сјемена да не би оскврнио и род од сјемена које посијеш и род виноградски. 10Не ори на волу и на магарцу заједно. 11Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно. 12Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш. 13Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом, 14Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње дјевојаштва; 15Тада отац дјевојчин и мати нека узму и донесу знаке дјевојаштва њезина пред старјешине града својега на врата, 16И нека рече отац дјевојчин старјешинама: ову кћер своју дадох овому човјеку за жену, а он мрзи на њу, 17И даде прилику да се говори о њој рекав: не нађох у твоје кћери дјевојаштва; а ево знака дјевојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старјешинама градским. 18Тада старјешина града онога нека узму мужа њезина и накарају га, 19И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека даду оцу дјевојчину зато што је изнио рђав глас на дјевојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив. 20Али ако буде истина, да се није нашло дјевојаштво у дјевојке, 21Тада нека изведу дјевојку на врат оца њезина, и нека је заспу камењем људи онога мјеста да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца својега. Тако извади зло из себе. 22Ако се ко ухвати гдје лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човјек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља. 23Кад дјевојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у мјесту и облежи је, 24Изведите их обоје на врата онога мјеста, и заспите их камењем да погину, дјевојку што није викала у мјесту, а човјека што је осрамотио жену ближњега својега. Тако извади зло из себе. 25Ако ли у пољу нађе човјек дјевојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човјек који је облежа; 26А дјевојци не чини ништа, није учинила гријеха који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњега својега и убије га, таква је и та ствар; 27Јер нађе је у пољу, и дјевојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани. 28Ако ко нађе дјевојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се, 29Тада човјек онај који је легао с њом да да оцу дјевојчину педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив. 30Нико да се не жени женом оца својега, ни да открије скута оца својега.