1Кад Господ Бог твој потре народе којих земљу даје теби Господ Бог твој, и кад их наслиједиш и настаниш се по градовима њиховијем и по кућама њиховијем, 2Одвој три града усред земље своје, коју ти даје Господ Бог твој да је наслиједиш, 3Начини пут, и раздијели на троје крајеве земље своје, коју ти да Господ Бог твој у нашљедство, па нека бјежи онамо сваки крвник. 4А овако нека буде с крвником који утече онамо, да би остао жив: ко убије ближњега својега нехотице, не мрзивши прије на њ, 5Као кад би ко отишао с ближњим својим у шуму да сијече дрва, па би замахнуо сјекиром у руци својој да посијече дрво, а она би спала с држалице и погодила би ближњега његова тако да умре он нека утече у који од тијех градова да остане жив, 6Да не би осветник потјерао крвника док му је срце распаљено и да га не би стигао на далеку путу и убио га, премда није заслужио смрти, јер није прије мрзио на њ. 7Зато ти заповиједам и велим: три града одвој. 8А кад рашири Господ Бог твој међе твоје као што се заклео оцима твојим, и да ти сву земљу коју је рекао дати оцима твојим, 9Ако уздржиш и уствориш све ове заповијести, које ти ја данас заповиједам, да љубиш Господа Бога својега и ходиш путовима његовијем свагда, онда додај још три града осим она три, 10Да се не прољева крв права у земљи твојој, коју ти Господ Бог твој даје у нашљедство, и да не буде на теби крв. 11Али ако ко мрзи на ближњега својега и вреба га, и скочи на њ, и удари га тако да умре, а он утече у који од тијех градова, 12Онда старјешине мјеста његова нека пошљу и узму га оданде, и предаду га у руке осветнику да се погуби. 13Нека га не жали око твоје него скини крв праву с Израиља, да би ти добро било. 14Не помичи међе близњега својега коју поставе стари у нашљедству твојем које добијеш у земљи коју ти Господ Бог твој даје да је наслиједиш. 15Нека не устаје један свједок на човјека ни за како зло и ни за какав гријех између свијех гријеха који се чине, него на ријечима два или три свједока да остаје ствар. 16Ако би устао лажан свједок на кога да свједочи на њега да се одмеће Бога, 17Онда нека стану та два човјека, који имају ту распру, пред Господа, пред свештенике и пред судије које буду у то вријеме; 18И нека добро испитају судије; ако свједок онај буде лажан свједок и лажно свједочи на брата својега, 19Учините му онако како је он мислио учинити брату својему; и извади зло из себе, 20Да се остали чувши то боје, и у напредак више не чине тако зло усред тебе. 21Нека не жали око твоје: живот за живот, око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу.