1Свештеници Левити и све племе Левијево да немају дијела ни нашљедства с осталијем синовима Израиљевијем; нека једу огњене жртве Господње и његово нашљедство. 2Нашљедства дакле да немају међу браћом својом: Господ је нашљедство њихово, као што им је казао. 3Али ово припада свештеницима од народа, од онијех који принесу жртву, било вола или јагње: да се даје свештенику плеће и обје вилице и желудац. 4Првине од жита својега, од вина својега и од уља својега, и првине од вуне с оваца својих подај му. 5Јер њега изабра Господ Бог твој између свих племена твојих да стоји и служи у име Господње он и синови његови довијека. 6И кад дође који Левит из којега год мјеста твојега из свега Израиља, гдје настава, кад дође по жељи душе своје у мјесто које изабере Господ, 7Нека служи у име Господа Бога својега као и друга браћа његова Левити, који ондје стоје пред Господом. 8Нека једу једнак дио, осим онога што би које продао у породици отаца својих. 9Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити гадна дјела онијех народа. 10Нека се не нађе у тебе који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звијездама, ни који гата по птицама, ни урочник, 11Ни бајач, ни који се договара са злијем духовима, ни опсјенар ни који пита мртве. 12Јер је гад пред Господом ко год тако чини, и за таке гадове тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. 13Држи се сасвијем Господа Бога својега. 14Јер ти народи које ћеш наслиједити, слушају гатаре и врачаре; а теби то не допушта Господ Бог твој. 15Пророка исред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте, 16По свему што си искао од Господа Бога својега на Хориву на дан сабора својега говорећи: да више не чујем гласа Господа Бога својега и да више не гледам огња тога великога, да не погинем. 17Зато ми рече Господ: добро рекоше што рекоше. 18Пророка ћу им подигнути између браће њихове, као што си ти, и метнућу ријечи своје у уста његова, и казиваће им све што му заповједим. 19А ко год не би послушао ријечи мојих, које ће говорити у моје име, од тога ћу ја тражити. 20Али пророк који би се усудио говорити што у моје име што му ја не заповиједим да говори, или који би говорио у име других богова, таки пророк да се погуби. 21Ако ли речеш у срцу својем: како ћемо познати ријеч које није Господ рекао? 22Што би пророк рекао у име Господње, па се не збуде и не наврши се, то је ријеч које није рекао Господ; него је из охолости рекао онај пророк, не бој га се.