1Сваке седме године опраштај. 2А опраштање да бива овако: коме је ко дужан што, нека опрости што би могао тражити од ближњега својега; нека не тражи од ближњега својега и од брата својега, јер је опраштање Господње оглашено. 3Од туђина тражи, али што би имао у брата својега, оно нека му опрости рука твоја, 4Да не би било сиромаха међу вама, јер ће те обилно благословити Господ у земљи коју ти Господ Бог твој да у нашљедство да је твоја. 5Само ако добро узаслушаш глас Господа Бога својега гледајући да чиниш све ове заповијести, које ти ја заповиједам данас, 6Благословиће те Господ Бог твој, као што ти је казао, те ћеш давати у зајам многим народима, а ни од кога нећеш узимати у зајам, и владаћеш многим народима, а они тобом неће владати. 7Ако буде у тебе који сиромах између браће твоје у ком мјесту твом, у земљи твојој, коју ти даје Господ Бог твој, немој да ти се стврдне срце твоје и да стиснеш руку своју брату својему сиромаху. 8Него отвори руку своју и позајми му радо колико му год треба у потреби његовој. 9Чувај се да не буде какво неваљалство у срцу твом, па да речеш: близу је седма година, година опросна; и да око твоје не буде зло према брату твојему сиромаху, па да му не даш, а он зато да вапије ка Господу на те, и буде ти гријех. 10Подај му, и нека не жали срце твоје кад му даш; јер ће за ту ствар благословити тебе Господ Бог твој у сваком послу твом и у свему за што се прихватиш руком својом. 11Јер неће бити без сиромаха у земљи; зато ти заповиједам и кажем: отварај руку своју брату својему, невољнику и сиромаху својему у земљи својој. 12Ако ти се прода брат твој Јеврејин или Јеврејка, нека ти служи шест година, а седме године отпусти га од себе слободна. 13А кад га отпустиш од себе слободна, немој га отпустити празна. 14Даруј га чим између стоке своје и с гумна својега и из каце своје; подај му чим те је благословио Господ Бог твој. 15И опомињи се да си био роб у земљи Мисирској и да те је избавио Господ Бог твој; зато ти ја заповиједам ово данас. 16Ако ли ти рече: нећу да идем од тебе, зато што те љуби и дом твој, јер му је добро код тебе, 17Тада узми шило и пробуши му ухо на вратима, и биће ти слуга довијека; и слушкињи својој учини тако. 18Немој да ти буде тешко кад га отпушташ од себе слободна, јер је двојином онолико колико најамник заслужио у тебе за шест година, да би те благословио Господ Бог твој у свему што радиш. 19Све првенце у стоци својој крупној и ситној што буде мушко, посвети Господу Богу својему; не ради на првенцу од краве своје, и не стризи првенца од оваца својих. 20Пред Господом Богом својим једи их ти и породица твоја сваке године на мјесту које изабере Господ. 21Ако ли на њему буде мана, ако буде хромо или слијепо, или која год зла мана буде на њему, не кољи га Господу Богу својему. 22У свом мјесту поједи га; и чист и нечист нека једе као срну и јелена. 23Само крви од њега не једи; пролиј је на земљу као воду.