1И нарасте дори до поглавара тој војсци, и узе му свагдашњу жртву, и свети стан његов обори. 2И војска би дана у отпад од жртве свагдашње, и обори истину на земљу, и што чињаше напредоваше му. 3Тада чух једнога свеца гдје говораше, и један светац рече некоме који говораше: докле ће трајати та утвара за свагдашњу жртву и за отпад пустошни да се гази светиња и војска? 4И рече ми: до двије тисуће и три стотине дана и ноћи; онда ће се светиња очистити. 5А кад видјех ја Данило ову утвару, и заисках да разумијем, гле, стаде преда ме као човјек. 6И чух глас човјечји насред Улаја, који повика и рече: Гаврило, кажи овоме утвару. 7И дође гдје ја стајах; и кад дође уплаших се, и падох на лице своје; а он ми рече: пази, сине човјечји, јер је ова утвара за пошљедње вријеме. 8А док ми он говораше, ја бијах изван себе лежећи ничице на земљи; а он ме се дотаче, и исправи ме, те стадох. 9И рече: ево, ја ћу ти казати шта ће бити на крају гњева; јер ће у одређено вријеме бити крај. 10Ован што си га видио, који има два рога, то су цареви Мидски и Персијски. 11А руњави је јарац цар Грчки; и велики рог што му бјеше међу очима, то је први цар. 12А што се он сломи, и мјесто њега нарастоше четири, то су четири царства, која ће настати иза тога народа, али не с његовом силом. 13А на пошљедак царовања њихова, кад безаконици наврше мјеру, настаће цар бестидан и лукав. 14Сила ће му бити јака, али не од његове јачине, и чудесно ће пустошити, и биће срећан и свршиваће, и губиће силне и народ свети. 15И лукавством његовијем напредоваће пријевара у његовој руци, и подигнуће се у срцу свом, и у миру ће погубити многе, и устаће на кнеза над кнезовима, али ће се потрти без руке. 16А речена утвара о дану и ноћи истина је; зато ти запечати утвару, јер је за много времена. 17Тада ја Данило занемогох, и боловах неко вријеме; послије устах и врших послове цареве; и чудих се утвари, али нико не дозна. 18 19Прве године Дарија сина Асвирова од племена Мидскога, који се зацари над царством Халдејским, 20Прве године његова царовања ја Данило разумјех из књига број година, које бјеше рекао Господ Јеремији пророку да ће се навршити развалинама Јерусалимским, седамдесет година. 21И окретох лице своје ка Господу Богу тражећи га молитвом и молбама с постом и с костријети и пепелом. 22И помолих се Господу Богу својему и исповиједајући се рекох: о Господе, Боже велики и страшни, који држиш завјет и милост онима који те љубе и држе заповијести твоје; 23Згријешисмо и зло чинисмо и бисмо безбожни, и одметнусмо се и отступисмо од заповијести твојих и од закона твојих. 24И не слушасмо слуга твојих пророка, који говораху у твоје име царевима нашим, кнезовима нашим и оцима нашим и свему народу земаљском. 25У тебе је, Господе, правда а у нас срам на лицу, како је данас, у Јудејаца и у Јерусалимљана и у свијех Израиљаца, који су близу и који су далеко по свијем земљама куда си их разагнао за гријехе њихове, којима ти гријешише. 26Господе, у нас је срам на лицу, у царева наших, у кнезова наших и у отаца наших, јер ти згријешисмо. 27У Господа је Бога нашега милост и праштање, јер се одметнусмо од њега, 28И не слушасмо гласа Господа Бога својега да ходимо по законима његовијем, које нам је дао преко слуга својих пророка. 29И сав Израиљ преступи закон твој, и отступи да не слуша гласа твојега; зато се изли на нас проклетство и заклетва написана у закону Мојсија слуге Божијега, јер му згријешисмо. 30И он потврди ријечи своје које је говорио за нас и за судије наше, које су нам судиле, пустивши на нас зло велико, да тако не би под свијем небом како би у Јерусалиму. 31Како је писано у закону Мојсијеву, све то зло дође на нас, и опет се не молисмо Господу Богу својему да бисмо се вратили од безакоња својега и пазили на истину твоју. 32И Господ наста око зла и наведе га на нас; јер је праведан Господ Бог наш у свијем дјелима својим која чини, јер не слушасмо гласа његова. 33Али сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље Мисирске руком крјепком, и стекао си себи име, како је данас, згријешисмо, безбожни бисмо. 34Господе, по свој правди твојој нека се одврати гњев твој и јарост твоја од града твојега Јерусалима, свете горе твоје; јер са гријеха наших и с безакоња отаца наших Јерусалим и твој народ поста руг у свијех који су око нас. 35Сада дакле послушај, Боже наш, молитву слуге својега и молбе његове, и обасјај лицем својим опустјелу светињу своју, Господа ради. 36Боже мој, пригни ухо своје, и чуј; отвори очи своје, и види пустош нашу и град, на који је призвано име твоје, јер не правде своје ради него ради милости твоје падамо пред тобом молећи се. 37Господе, услиши, Господе, опрости, Господе, пази и учини, не часи, себе ради, Боже мој, јер је твоје име призвано на овај град и на твој народ. 38А док ја још говорах и мољах се и исповиједах гријех свој и гријех народа својега Израиља, и падах молећи се пред Господом Богом својим за свету гору Бога својега, 39Док још говорах молећи се, онај човјек Гаврило, којега видјех прије у утвари, долетје брзо и дотаче ме се о вечерњој жртви. 40И научи ме и говори са мном и рече: Данило, сада изидох да те уразумим. 41У почетку молитве твоје изиде ријеч, и ја дођох да ти кажем, јер си мио; зато слушај ријеч, и разумиј утвару. 42Седамдесет је недјеља одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши пријеступ и да нестане гријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, и да се запечати утвара и пророштво, и да се помаже свети над светима. 43Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам недјеља, и шездесет и двије недјеље да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко вријеме. 44А послије те шездесет и двије недјеље погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата. 45И утврдиће завјет с многима за недјељу дана, а у половину недјеље укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош.