1И на хаљинама у залогу узетијем леже код свакога олтара, и вино оглобљенијех пију у кући богова својих. 2А ја истријебих испред њих Амореје, који бијаху високи као кедри и јаки као храстови, и потрх род њихов озго и жиле њихове оздо. 3И ја вас изведох из земље Мисирске, и водих вас по пустињи четрдесет година да бисте наслиједили земљу Аморејску. 4И подизах између синова ваших пророке и између младића ваших назиреје. Није ли тако? синови Израиљеви, говори Господ. 5А ви појисте назиреје вином, и пророцима забрањивасте говорећи: не пророкујте. 6Ево, ја ћу вас притиснути на мјесту вашем као што се притискују кола пуна снопља. 7И неће бити бијега брзому, и јаки неће утврдити крјепости своје, и храбри неће спасти душе своје. 8И стријелац неће се одржати, и лаки на ногу неће се избавити, нити ће коњик спасти душе своје. 9Него ће најхрабрији међу јунацима го побјећи у онај дан, говори Господ. 10 11Чујте ријеч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље Мисирске, говорећи: 12Само вас познах између свијех племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша. 13Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану? 14Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати што?