1А сваки дан у цркви и по кућама не престајаху учити и проповиједати јеванђеље о Исусу Христу. 2 3А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан. 4Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза. 5Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом. 6А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати. 7И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије. 8Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих. 9И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери. 10А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима. 11Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном. 12И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше. 13Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога. 14И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор. 15И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.