1Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво онијех који се спасаваху. 2 3А Петар и Јован иђаху заједно горе у цркву на молитву у девети сахат. 4И бијаше један човјек хром од утробе матере своје, којега ношаху и сваки дан метаху пред врата црквена која се зову Красна да проси милостињу од људи који улазе у цркву; 5Који видјевши Петра и Јована да хоће да уђу у цркву прошаше милостињу. 6А Петар погледавши на њ с Јованом, рече: погледај на нас. 7А он гледаше у њих мислећи да ће му они што дати. 8А Петар рече: сребра и злата нема у мене, него што имам ово ти дајем: у име Исуса Христа Назарећанина устани и ходи. 9И узе га за десницу и подиже. И одмах се утврдише његова стопала и глежњи. 10И скочивши устаде, и хођаше, и уђе с њима у цркву идући и скачући и хвалећи Бога. 11И видјеше га сви људи гдје иде и хвали Бога. 12А знадијаху га да онај бјеше што милостиње ради сјеђаше код Краснијех врата црквенијех, и напунише се чуда и страха за то што би од њега. 13А кад се исцијељени хроми држаше Петра и Јована, навалише к њима сви људи у тријем, који се зваше Соломунов, и чуђаху се. 14А кад видје Петар, одговараше људима: људи Израиљци! што се чудите овоме? или шта гледате на нас, као да смо својом силом или побожношћу учинили да он иде? 15Бог Авраамов и Исаков и Јаковљев, Бог отаца нашијех, прослави сина својега Исуса, којега ви предадосте и одрекосте га се пред лицем Пилатовијем кад он суди да га пусти. 16А ви свеца и праведника одрекосте се, и испросисте човјека крвника да вам поклони; 17А начелника живота убисте, којега Бог васксре из мртвијех, чему смо ми свједоци. 18И за вјеру имена његова овога, кога видите и познајете, утврди име његово; и вјера која је кроза њ даде му цијело здравље ово пред свима вама. 19И сад, браћо, знам да из незнања оно учинисте, као и кнезови ваши. 20А Бог како напријед јави устима свију пророка својијех да ће Христос пострадати, изврши тако. 21Покајте се дакле, и обратите се да се очистите од гријеха својијех, да дођу времена одмарања од лица Господњега, 22И да пошље напријед нареченога вам Христа Исуса, 23Којега ваља дакле небо да прими до онога времена кад се све поправи, што Бог говори устима свију светијех пророка својијех од постања свијета. 24Мојсије дакле оцевима нашијем рече: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене; њега послушајте у свему што вам каже. 25И биће да ће се свака душа која не послуша тога пророка истријебити из народа. 26А и сви пророци од Самуила и потом колико их год говори, и за ове дане јављаше.